Овогодишњи биланс произвођача бакарне жице бољи од лањског

Квалитет добар, рокови испоштовани

Већим производним резултатима него 2014. допринело обезбеђено тржиште. – Половина укупне производње дипформинг жице одлази иностраним купцима у Македонији, Хрватској и БиХ. – У фази испитивања фрикциони и клизни материјали за наменску војну индустрију. – Старост опреме, неповољна старосна и квалификациона структура 88 запослених – највећи проблеми у погону

ФБЖ. – За 20 дана септембра из Фабрике бакарне жице „изашло“ је 608 тона дипформинг жице. С обзиром на то да је планирана месечна производња 850 тона, како нам је рекао Стеван Бачиловић, управник овог прерађивачког металуршког погона, уколико буде сировина, она ће сигурно бити достигнута. Иначе, од почетка године дате су 4.393 тоне дипформинг жице (у истом периоду лане 3.857 тона, а у целој прошлој години 5.344 тоне).
– Већим производним резултатима него 2014. допринело је обезбеђено тржиште, односно интересовање купаца. Све радимо по налозима служби маркетинга и комерцијале РТБ-а. Најважније је да немамо ниједну примедбу купаца на квалитет наших производа и поштовање рокова. Сваки производ који „изађе“ из ФБЖ-а подлеже ИСО стандарду 9001. Дипформинг жицу испоручујемо свим домаћим произвођачима каблова (фабрикама у Зајечару, Јагодини, „Новкабелу“ у Новом Саду), док половина укупне производње одлази иностраним купцима у Македонији, Хрватској и БиХ – каже Бачиловић.
Производња динамо жице је, по његовој оцени, драстично мала (28 тона од почетка године), јер се и она ради по наруџбини. Тржишта за профилисану жицу у земљи, практично, и нема, будући да њени потрошачи више не функционишу. – Чак су и Румуни, некадашњи највећи купци наше динамо-жице, престали да је купују. Немамо финализацију, имамо „голи“ профил, а нисмо сигурни да у привреди Србије има потрошача који троше и изоловани профил – додаје наш саговорник.
У погону синтер-металургије од почетка године урађено је 3.911 комада синтер-металуршких производа (уљне и суве ламеле, блок-цилиндри), што је иста количина као и прошле године. Стандардни купци („Агромеханика“ Бољевац, „Прва петолетка“ Трстеник) јављају се и даље узимају исте моделе ламела као и раније. – Новина су фрикциони и клизни материјали за наменску војну индустрију који су у фази испитивања. Први резултати су потврдили њихов квалитет, тако да се тестирања настављају. Важно је истаћи да смо једини произвођач фрикционих материјала у Србији, али и на Балкану – наглашава управник ФБЖ-а.
Од проблема у погону Бачиловић издваја старост опреме (више од 30 година) која, ипак, служи пошто производња није велика (годишњи капацитет је 40.000 тона). – Фабрика не би могла да има озбиљнију продукцију без генералног ремонта опреме. Са смањеним обимом, за сада добро функционише. Има спорадичних кварова, али скоро цела година је прошла без ремонта.
Ту је и неповољна старосна и квалификациона структура запослених (укупно 88, јер ове године још тројица стичу услов за пензију). – Остајемо без бравара, електричара и технолога производње. Фабрика не може без тих профила у машинској и електрослужби, пошто смо топли погон у коме има доста течног бакра, цистерни са пропан-бутаном, азотом, боца водоника. Иде зима, може да се деси нестанак струје као, нажалост, прошле године и да узрокује евентуалну хаварију. У таквим ситуацијама мора одмах да се реагује, а то може да уради стручно лице које зна шта треба да ради. Остајемо и са једним електроничарем, а главни део фабрике је нисконапонско постројење. Имамо толико мало људи да једва организујемо сменски рад. Ради штедње, укинули смо трећу смену, а проблем решавамо прерасподелом људи унутар погона – закључује Бачиловић.