Почетак Наука и образовање Педесетак чланова Инжењерске коморе Србије посетило „нову топионицу“

Педесетак чланова Инжењерске коморе Србије посетило „нову топионицу“

5 друго читање
0
0
53

Највећи инвестициони објекат у земљи

 

У Бору смо видели да је Србија спремна да уради овако капиталну инвестицију која ће, надам се, овом индустријском граду донети чистији ваздух и чистију радну и животну средину – рекао је Драган Живковић, заменик председника Извршног одбора ИКС извођача радова

Педесетак чланова Инжењерске коморе Србије посетило "нову топионицу"РТБ. – Педесетак чланова Инжењерске коморе Србије (Регионални центар Ниш) посетила је данас градилиште нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Циљ је био, како је рекао Драган Живковић, заменик председника Извршног одбора ИКС извођача радова, упознавање инжењера свих струка са капиталним инвестицијама у области тешке индустрије, односно изградње сложених технолошко-техничких система у Рударско-топионичарском басену Бор.
Посету овом највећем инвестиционом објекту у Србији, који заслужује посебну пажњу због заштите радне средине у шта смо се уверили на лицу места, планирали смо неколико месеци. Видели смо већ уграђене филтере, што значи да се ушло у завршну фазу изградње. Овде су инжењери свих струка – планери, урбанисти, архитекте, грађевински, машински, електро и инжењери геодете. Намера нам је била да прво видимо оно што се ради на терену и утисци из „прве руке“ су веома повољни – уверили смо се да је Србија спремна да уради овако велику инвестицију која ће, надам се, Бору донети чистији ваздух и чистију радну и животну средину – истакао је Живковић.
Потом је уследила презентација „нове топионице“ којом су домаћини употпунили слику овог највећег еколошког пројекта на Балкану и у Европи. Госте је најпре поздравио Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор, који их је упознао са развојем комбината бакра, али и актуелним стањем и пословним резултатима компаније. Представљајући пројекат реконструкције топионице и изградње нове фабрике сумпорне киселине, његов директор Драган Маринковић истакао је кључне аспекте – прераду 400.000 тона концентрата бакра и производњу 80.000 тона „црвеног“ метала годишње, технолошко искоришћење од 98,5 одсто, фиксацију сумпора од најмање 98 процената, мање трошкове пословања. – Канадски СНЦ Лавалин је главни извођач радова, али је у пројекту ангажовано 20-30 домаћих фирми, јер је потребно произвести и уградити 6.500-7.000 тона челичне конструкције, десетак хиљада кубних метара ископа и уградње бетона, 450 контејнера машинске и електроопреме из иностранства, 11 километара бакарних цеви. Због тога је учешће домаће грађевинске, машинске и електрооперативе велико. Сваког дана на градилишту је присутно око 400 људи, од којих су 300 непосредни извршиоци, а 50-60 се баве логистиком, надзором, безбедношћу.
Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, говорећи о технолошком процесу, посебно је нагласио поштовање домаћих и светских еколошких стандарда. – Када смо 2009. године дали подлогу за физибилити студију, по тадашњим законима Републике Србије, ЕУ и САД, највећа дозвољена емисија била је 500 мг/м3. У међувремену, закони су се променили и она је смањена на 350 мг/м3. Збога тога смо морали да доплатимо додатни новац за нове катализаторе како бисмо то испоштовали.

Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Пензионери РТБ-а: Драгољуб Николић (Топионица)

Најбоље године поред пламене пећи Толико се сродио са њима да није могао да се одвоји од т…