Паркови на месту старих постројења
Неколико хиљада тона старог гвожђа је исечено и извезено, као и остаци бетона и земљишта загађеног током полувековног рада погона, а навози се хумус на коме ће се посејати трава и посадити жбуње и дрвеће. – Чим је уклоњена опрема која је сметала направљен је противпожарни пут до нове флеш-пећи а у току је технички преглед нове Топионице и Сумпорне као предуслов за добијање употребне дозволе
ТОПИОНИЦА. – Након петомесечног рада, рушење старе топионице и фабрике сумпорне киселине приводи се крају и започиње рекултивација терена на коме су биле. Рекултивација је део овог великог подухвата којим су након пола века уклоњена два стара погона које су заменили нови. Онај ко није скоро залазио у топионички круг готово да неће препознати део који је до скора био заузет „шумом“ старих агрегата, гасовода, каблова, трака и челичних конструкција укрштених са новим инсталацијама. Те нове су се управо „отресле“ силне зарђале и чађаве гвожђурије, али је њихов преплет учинио подухват рушења веома деликатним. Радило се са великим опрезом како се не би порушило нешто што је тек изграђено и сачували људи. У томе се, по речима директора пројекта рушења Зорана Васковића, потпуно успело.
–Чим је уклоњена опрема која је сметала – каже Васковић – сопственим снагама направили смо противпожарни пут до нове флеш-пећи а поступак техничког прегледа нове Топионице и Сумпорне, који је предуслов за добијање употребне дозволе, у току је. Ту смо задовољили готово све критеријуме и чим завршимо хидрантску мрежу у Фабрици сумпорне киселине, покренућемо поступак добијања употребне дозволе за нове погоне. Ово утолико пре што смо при крају техничког прегледа који обавља Градски завод за вештачење из Београда.
Протеклих месеци уклоњене су комплетне зграде реактора и пламене пећи, котла иза ње и “гасни тракт” са електрофилтерима скроз до бетонског димњака. Плац је чист, а остало је да се скине само још двадесетак метара старог магистралног гасовода раније срушене топионичке линије број два. У завршној фази је рушење електростатичког филтера пламене пећи и кратак део гасовода до зиданог димњака. – Са поносом можемо да кажемо да смо посао завршили без повреда, без оштећења нове опреме, а још на почетку смо видели колико је било опасно да се ради у том сплету старог и новог – истиче наш саговорник. – Сви водови који су сметали рушењу измештени су на безбедно место да не би били оштећени и постављени као трајно решење у функцији нове топионице. Стара фабрика сумпорне киселине је потпуно срушена и преостало је да се исече још мало те опреме, да се уклони челик и још 20-ак метара старог гасовода који је спајао Сумпорну и Топионицу. Гасовод управо рушимо и до караја септембра биће и то завршено.
Од Васковића сазнајемо да је до сада скинуто близу пет хиљада тона гвожђа – челика, око шест хиљада тона шута и преко 8,5 хиљада тона армираног и неармираног бетона, као и олова, алуминијумског лима и бакарних каблова. Све то уклања се уз стални надзор Грађевинског факултета из Београда и ТИР-ових људи, тако да се количине редовно контролишу и све одвија како треба. – Део опасног отпада (катализатор из контактног котла старе Сумпорне ) предат је фирми регистрованој за његово третирање, а ускоро ће и трансформатори у којима се налазе опасна уља, који су складирани у магацину опасног отпада и чекају преузимање.
Мирјана Марић, инжењерка пољопривреде задужена да надзире пројекат рекултивације и оплемењивање овог девастираног простора, рече нам да је загађено земљиште испод старих погона већ уклоњено и до средине октобра биће прекривено дебелим слојем хумуса. Хумус се управо навози камионима и плац последње од некадашње три фабрике сумпорне киселне готово је попуњен чистом земљом. На месту реактора и пламене пећи у току је насипавање.
–Вишедеценијски рад старих погона нарушио је стање животне средине, односно земљиште на коме су се налазили – каже Марићева. – Зато је било неопходно спровести рекултивацију, односно уклонити све остатке бетона као и тла на коме је током производње бакра и сумпорне киселине долазило до ексцеса и констатована је киселост тог земљишта. Самим тим били смо обавезни да га извеземо и довеземо ново, стерилно, које ће послужити као подлога за формирање нових оаза и култура које ће оплеменити тај простор. То су, пре свега, зелене травнате површине, али биће присутно и ниско жбуње и растиње, као и стабла која ће правити хладовину над простором за мали предах у току рада. Иначе, целокупан процес рекултивације предвиђен је пројектом рушења, односно уклањања објеката, тако да се ништа не ради напамет. Потрудићемо се да овај део посла обавимо и брже него што је предвиђено, односно до средине октобра и у том смислу обављамо све припреме.
Васковић додаје да су сви досадашњи трошкови рушења, па и трошкови рекултивације покривени делом из прихода који, по уговору, припада РТБ-у од старог гвожђа, олова, алуминијума… и настојаће се да се тим старим гвожђем покрију и преостали издаци, а пресек стања на крају посла показаће тачно стање. – Посебно бих нагласио – каже он – да смо сву прашину из гасовода и сав бакроносни материјал одвајали, просејавали и користили тако да је све што је могло – искоришћено!
