После 70 година замењена машинска опрема на брани Борског језера

Рониоци помогли да се инсталирају нови вентили у затварачници водозахвата

Челична табла тешка тону је специјалним сплавом, на који је утоварена уз помоћ багера, довезена до места изнад уливне грађевине, одакле су рониоци испратили порањање у дубину до локације на коју ју је требало анкерисати и тако „блиндирати“ водозахват да би у затварачници могао да се замени главни вентил. Установљено је да уливна грађевина није равна, па је пријањање табле димензија 2×1,8 метара, на дубини од 25 метара, додатно искомпликовало овај посао. Радила су га два рониоца наизменично, пошто један зарон не траје дуже од 45 минута

БОРСКО ЈЕЗЕРО. – Недавно су први пут, после скоро 70 година, замењени вентили у затварачници водозахвата код бране Борског језера. У овај подухват ушло се због квара на главном затварачу, али и дотрајалости осталих, због чега је претила опасност да надлежни у Енергани остану без могућности да регулишу проток језерске воде и прилагођавају га потребама индустријске потрошње у Србија Зиђин Копер, али и природи. Замени главног вентила претходила је ронилачка мисија, у којој је најпре требало лоцирати уливну грађевину испод површине воде, а потом је „блиндирати“ челичном таблом да би радови могли да се изведу.

Откад је у подножју Црног врха подигнута армирано-бетонска брана површине 13.000 квадратних метара, а грађена је (од 1956. до 1959. године) да би се од околних малих река направила вештачка акумулација за потребе некадашњег Рударско-топионичарског басена Бор, ништа у систему водоснабдевања индустријских погона није мењано, а машинска опрема у затварачници водозахвата функционисала је беспрекорно. Зуб времена је, међутим, учинио своје.

–Затварачница је на сувом, испод бране, али нисмо имали геодетски снимак комплетне грађевине и зато смо сондама, из чамца, најпре снимили конфигурацију дна акумулације. Прво смо организовали инспекцијски зарон и за то ангажовали професионалне рониоце из Београда. Они су уједно измерили решетку на уливној грађевини и доставили нам њене тачне димензије пошто, осим фотографије изградње бране и неколико цртежа из пројектне документације, друго нисмо имали – каже руководилац Енергане Никола Дамњановић.

Челична табла тешка тону је специјалним сплавом, на који је утоварена уз помоћ багера, довезена до места изнад уливне грађевине, одакле су рониоци испратили порањање у дубину до локације на коју ју је требало анкерисати и тако „блиндирати“ водозахват да би у затварачници могао да се замени главни вентил. Установљено је да уливна грађевина није равна, па је пријањање табле димензија 2×1,8 метара, на дубини од 25 метара, додатно искомпликовало овај посао. Радила су га два рониоца наизменично, пошто један зарон не траје дуже од 45 минута.

–Када су рониоци анкерисали челичну таблу и њоме затворили уливну грађевину, цурење је смањено на шест до седам литара у секунди, што је било довољно да радови у затварачници могу да се изведу. Мајстори Јиншана најпре су заменили главни вентил, а потом и преостала четири – наводи Дамњановић и додаје да су инсталирани квалитетни КСБ вентили.

Водом из Борског језера снабдевају се погони ТИР-а, рудник „Ново Церово“, јамско сервисно окно, флотација и филтража у саставу Србија Зиђин Копер, али и градска топлана и „Мессер“. Језерска вода уступа се и јавно комуналном предузећу „3. октобар“ за прање улица. Овај подухват изведен је током ремонта металуршких постројења, јер је тада потрошња индустријске воде била најмања. Била је то прилика и да се поправе улазне и излазне шахте свих сифона на доводном систему и тако додатно смање губици воде.