Потекао бакар из нове топионице у Бору
Изливена прва анода
РТБ. – Након три и по године мукотрпног рада, пројектовања и изградње, а потом и функционалног испитивања нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору и свих њених пратећих постројења, синоћ, 25. априла око 22.30, потекао је и први бакар из нових пирометалуршких постројења. Изливена је прва анода по аутогеној флеш-смелтинг технологији и добијено првих 150 тона анодног бакра.
–Комплетан циклус је заокружен, постројење је окончано и функционише цела металуршка линија. Први бакар из нове топионице најбољи је доказ да су нова топионица и фабрика сумпорне киселине готове, да су сва постројења у функцији и да раде. Ово је изузетан дан за Боране и мештане околних села, који добијају чисто небо, али и изузетан дан за све грађане Србије, јер радом нове топионице РТБ Бор повећава своје учешће у бруто друштвеном производу земље, отвара нове правце развоја у делу прераде бакра и могућности за повећање стандарда у одређеним привредним гранама – изјавио је с нескривеним задовољством генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски.
Спасковски се захвалио свима који су, како је рекао, допринели изградњи нових пирометалуршких постројења у Бору и учинили све да нова топионице и фабрика сумпорне киселине почну да раде. – Хвала свим учесницима у овом великом пројекту, највећем еколошком и економском подухвату у Србији. Учествовањем у изградњи нове топионице сви смо допринели и стабилизацији државе коју води садашња Влада – подвукао је Спасковски.
За изградњу нових пирометалуршких постројења у Бору, односно за замену технологије топљења новом, савременом аутогеном јединицом са фабриком сумпорне киселине која ће убудуће радити у складу са светским еколошким стандардима и која је оправдана са еколошког, али и са економског аспекта, утрошен је 251 милион евра.
Нову топионицу и фабрику сумпорне киселине градили су канадски „СНЦ Лавалин“ и његов подизвођач, уједно и власник аутогене флеш-смелтинг технологије „Отокумпу“, финска компанија „Оутотек“. Надзор над пословима које су носили Канађани и Финци, али и свим локалним радовима који су били поверени „Енергопројекту“, обавио је Грађевински факултет, Београд. Велики део уграђених елемената произведен је у Србији, а на пројекту је било ангажовано око 800 радника.
2 Comments
Оставите коментар
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Hvala Bogu!!! Konacno da svane i nama Boranima. Bas me interesuje sta ce sada da napisu duzurni kriticari, koji su kategoricki tvrdili u svojim komentarima da je to promasena investicija, koja nikada nece proraditi.
Boza Bogdanovic, Bor
1935 godine u Boru je na Đurđevdan organizovana prva ekološka buna u Evropi, kada su meštani okolnih sela zahtevali smanjenje zagađenja vazduha iz topioničkih dimnjaka koji je nanosio ogromnu štetu tadašnjim poljoprivrednicima.
Njihov zahtev je ispunjen 80 godina kasnije, 25.04.2015 godine.
U ime naših očeva i dedova hvala svima koji su doprineli svojim angažovanjem i zalaganjem da nebo nad Borom opet bude čisto.