Почетак Актуелно Поверење за трајање – 71 година “Колектива”

Поверење за трајање – 71 година “Колектива”

6 друго читање
0
0
122

Поверење за трајање - 71 година “Колектива” РТБ. – Од првог броја 1. новембра 1947. године, када је заменио звучнике на борским бандерама и дељен најбољим радницима по погонима, а онда замашћених листова ишао из руке у руку по комшилуку, па све до данашњих дана, када га добија сваки други запослен у РТБ-у а интернетом је доступан свима и свуда, „Колектив“ је о(п)стао као 71 годину непрекидана прича о борском бакру. Негована је по професионалним стандардима неколико генерација све школованијих новинара, а његов труд да буде много више од гласила индустријског гиганта, како неко рече за прошли рођендан: “права је реткост и драгоценост”. Сведок је препорода РТБ-а које су доносили време и системи, па ће се тако најстарији привредни лист у Србији (некада и Југославији), заједно с компанијом коју прати, по доласку партнера, наћи пред новим питањима у погледу садржаја, изгледа, можда и излажења. Верујемо, ипак, да улазак у осму деценију може бити само аргумент за мање дилема у погледу његовог даљег трајања.
Поверење за трајање - 71 година “Колектива” У поратно доба “Колектив” су започели људи који нису били баш вични перу, али је временом уз њега израсла борска новинарска школа, овдашњи радио, телевизија, дописници престоничких гласила. Упоредо са етапама убрзаног развоја, које су борски бакар, злато и сребро пронеле светом, “Колектив” је описао и године достојног радничког живота када су се делиле стотине станова и стипендија, градиле куће и викендице, летовало од Улциња до Порторожа, а Првог маја крчмила јагњетина уз обале Борског језера. Онда је дошао распад Југославије, санкције, незапамћена инфлација, НАТО-бомбе. Када су “развојна крила” РТБ-а коначно подрезана распродајом 15-ак фабрика прераде вредних 400 милиона долара за 13, малаксао, спустио се на колена сировинаша са минорном производњом у рудницима и еколошки неодрживом топионицом.
Поверење за трајање - 71 година “Колектива” Захваљујући РТБ-у који је (2002) преузео своје пословно гласило из предузећа “Штампа, радио и филм” (израслог из “Колектива”) лист добија нову прилику, за разлику од бројних тзв. фабричких новина које су се угасиле заједно са својим фирмама. Овај чин, такође, се може схватити као ствар дуго грађеног поверења на релацији новинари – радници и синдикати – пословодство. Поверења које није лако ни сачувати. Лист наставља да бележи опоравак некадашњег гиганта уз подршаку државе. Купују се камиони и багери, модернизују флотације, инсталира нова флеш-смелтинг технологија топљења. Са дуплом катализом нове фабрике сумпорне киселине она, после више од сто година, уклања љути плави вео са природних лепота овог краја чинећи реалном њихову туристичку шансу. Држава је помогла РТБ-у и да УППР-ом регулише тешко бреме дугова и да тако здравији нађе светски реномираног партнера и, надамо се, много сигурнију будућност два рударска града.
Пишући за рударе и металурге “Колектив” је, некад више некад мање, описивао и живот који је заједно са њима улазио и излазио кроз фабричке капије, текао у сенци димњака – сада споменика тога доба. Сликао га је и споља и изнутра, па не чуди што редакцији повремено стигне писмо пензионера да им шаљемо њихов лист. Осим у радничким рукама, “Колектив” је и на столовима министара, у институтима, библиотекама, средњим школама, на факултетима… да обавести, заинтересује, помогне младим људима да одаберу позив.
Уређивачким концептом лист је, првенствено, оријентисан да запосленима верно представи одлуке и догађаје од највишег значаја за компанију, за њено место на привредној сцени, али и њихово у њој. Да прати колико и како радимо у сусрету са новим машинама и технологијама, квалитет производа, одрживу производњу бакра и племенитих метала која ће доносити хлеб, а неће отимати чист ваздух, воду и здравље, ни запосленима ни суграђанима. “Колектив” прати и бројне акције РТБ-а као друштвено одговорне компаније која је последњих година, уз солидне зараде “тачно у дан”, донела Бору и Мајданпеку много тога што живот у њима поново чини достојним. Верујемо да смо пред приликом да све буде још боље како у раду партнерске компаније тако и животима радника и њихових породица, а држава свакако зна шта очекује од партнерства које је креирала.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Висока искоришћења млинова и метала из руде у кривељској флотацији

Стабилан процес отплаћује опрему Временска искоришћења млинова 95,5 а метала из руде 86,5 …