Представљамо добитнике награде „Инжењер Шистек“

Родољуб Рајковић: Све треба да функционише као у добром оркестру

Технички руководилац Флотације Рудника бакра Мајданпек, који је добар део стажа остварио и на површинском копу и добро упознао све целине великог система, каже да је за добре резултате пресудна усклађеност, свеједно да ли је реч о људима, опреми или плановима.- За успех у послу уз добру вољу потребна је спремност да се учи и прате техничко технолошка унапређења и новине. – Награду „Инжењер Шистек“ доживљава као високо струковно признање које мотивише и обавезује

РБМ.- Мало је рећи да ме је и сам предлог мојих колега, сарадника и претпостављених да баш ја будем кандидат за највише компанијско признање, награду „Инжењер Шистек“ обрадовао. Сама награда учинила ме поносним и ово је прилика да свима њима захвалим на високом степену колегијалности и сарадње без које наш рад не би био успешан, а ни ја добитник ове престижне награде – речи су којима је Родољуб Рајковић, технички руководилац Флотације Рудника бакра Мајданпек, описао своје задовољство што се нашао на листи оних који су раду и развоју рудника и рударења на овим просторима дали велики допринос и оставили траг по којем ће их људи памтити.
Родољуб Рајковић још добро памти свој први дан на послу на површинском копу, када је, из ове перспективе далеке 1988.године, као дипломирани машински инжењер добио посао на одржавању дизел мотора тешких возила. Како је то било и његово стручно опредељење, представљало је посебан изазов, мада ништа мањи није био ни вођење сервиса свих тешких возила, после чега је постао руководилац одржавања тешких возила, да би му након тога било поверено одржавање багера и бушилица. У време када је Рајковић започео своју радну биографију мајданпечки рудник имао је своје блиставе дане. Млади из свих крајева тадашње државе су радо долазили у рудник, па по томе ни он није био изузетак. Нека претходна веза са рудником било је само једно кратко време које је његов отац провео на Старици у јамском ископавању, која су у то време вероватно била само истражни радови. Било како било, он је изабрао да у сваком смислу стасава са рудником. Није га поколебало ни тешко време ни судбоносне, преломне године током којих су многи одлучили да рударски хлеб са седам кора замене другим.
–И у том тешком, по многима најтежем периоду се радило. Са старом опремом смо се сродили. Подизали смо је уз тешке муке, али и били поносни када смо успевали да, уз пуно уложеног креативног рада, остваримо и оно у шта смо и сами на почетку сумњали. Ипак и на срећу, релативно брзо ушло се у нови инвестициони циклус са којим је дошла и куповина нове опреме, нових багера. Те рударске грдосије су сваким делом пролазиле кроз наше руке. Због њих смо више пута упућивани у Немачку, на специјализацију. Али могли смо и да одахнемо, јер су врло брзо на копу опет царовале моћне машине, али сада већ из реда највећиих и најновијих, Коматсу ПЦ 4000, ОК багер, први РХ 120, касније ПЦ 3000 и друге. До ових дана оне су углавном већ одрадиле пуни радни век и дале очекиване учинке, али се из рада са њима и око њих, све почев од монтаже, памте лепа искуства. Чињеница је да смо зарад тога моје колеге и ја многе сате провели паралелно у раду и учењу, образовању и усавршавању – прича Родољуб.
Можда баш зато Рајковић младима који тек почињу каже да је за успех у послу неопходно да сваком приступе са жељом да га на најбољи начин, квалитетно и за што краће време обаве. У старијим колегама ће увек имати оне који ће крчити пут и настојати да им олакшају приступ информацијама и свих техничких података.
– Да се учи мора стално и брзо, јер је то основ за прилагођавање изазовима, будући да свако ново време доноси нове околности и нове димензије техничко-технолошког развоја, које се морају испратити да би у послу били добри. Мада то није довољно, јер потребно је бити одличан да би као колектив били успешни и на висини задатака који се пред нас постављају– каже он.
Радећи у руднику, Родољуб Рајковић прошао је све његове целине и на површинском копу и у флотацији, те имао прилику да до „крвних зрнаца“ упозна функционисање великог и сложеног система. Тренутно је задужен за организацију послова у Старој и Новој флотацији, Језера, јаловишта, Филтраже и дела Дробљења.
– Послужићу се изреком коју је један мој старији колега и претпостављени често користио – Рудник је један велики оркестар који треба синхронизовати. Подразумева се да свако од запослених, без изузетка, треба да на најбољи начин обави свој део посла, да сви морају да се хармонизују, ускладе, да би добили жељени резултат. Нема неважних места. Свако је важно и на сваком посао треба да се обави квалитетно и у року – истиче Рајковић.
О награди „Инжењер Шистек“ каже да као и свака представља повод да се човек осврне за собом, погледа шта је урадио, замисли да ли је можда могао и више, али је и подстрек за даљи рад, без обзира што га до пензије дели још нешто више од три године. Нада се да је добар пример и млађим колегама, а за добре резултате у раду, за дежурства и прековремени рад имао је велику подршку и разумевање породице.

Увек – онај који предњачи!

Рад Родољуба Рајковића изузетно цене и колеге у Флотацији РБМ- а из које је и потекла иницијатива да баш он добије награду „Инжењер Шистек“. Дејан Вукомановић, помоћник руководиоца Флотације РБМ-а за производњу је то овако образложио –Без обзира на огромно радно искуство које је имао и пре него што је дошао у Флотацију, а које је надоградио радом у Старој флотацији, био је носилац свих послова око пројекта, почетка радова, све до пробног пуштања у рад Нове флотације. С обзиром на то да је опрема била нова за све нас, он је као руководилац електромашинског одржавања на себе преузео лидерску улогу, по ко зна који пут и повукао све нас за собом, указујући нам на карактеристике нове опреме, начин коришћења, па и сада када смо већ почели са првим сервисима, првим ремонтима. И још нешто, без обзира на године, он има више енергије од свих нас. Увек је први, увек лидер, увек – онај који предњачи!