Представљамо жене РТБ-а Бор: Ксенија Траиловић („Јама“)

Свако треба да ради оно што воли

„ЈАМА“. – Мало је жена рудара у непосредној производњи. Још је мање жена које су на лични захтев почеле каријеру рудара у јами Рудника бакра Бор као што је то учинила Боранка Ксенија Траиловић 1999. године. Почела је у јами и ту ће дочекати и пензију као и њен отац.
-Често сам слушала очеве приче о изазовима рударског посла. На основу тих прича заволела сам тај тешки и лепи посао и уписала смер за експлоатацију минералних сировина на Техничком факултету у Бору. Када сам стекла диплому рударског инжењера, тражила сам да радим у јами где је и мој отац радио. После приправничког стажа и рада у техничкој припреми, радила сам као инжењер у рудном телу „Брезаник“ на транспорту муља, односно на запуњавању откопаних простора хидрофлотацијском јаловином из флотације „Велики Кривељ“.
Овако своју радну биографију прича дипломирани инжењер рударства Ксенија Траиловић која је, после 15 година у непосредној производњи у јами, прошле године постала руководилац сервисирања погона „Јама“. Под њеним руководством је 21 радник, односно девет жена и 12 мушкараца.
–Рударски посао у јами, на пола километра испод земље, веома је одговоран. Баш као из прича мог оца, који је радио у рудном телу „Брезаник“, право рударство је на откопавању руде. Тај посао није лак јер тражи знање, одговорност и концентрацију и подразумева солидарност. На почетку ми није било лако јер рудари нису навикли на жене под земљом, али њихове сумње и отпор брзо су нестали када смо се у раду боље упознали – каже Ксенија. – Одговоран је и посао руководиоца сервисирања погона „Јама“јер треба организовати транспорт и извоз материјала и људи сервисним окном од површине до 15. хоризонта (500 метара испод земље) и обрнуто. Осим тога, ми бринемо и о чишћењу и одводњавању водосабирника на 15. хоризонту.
Сада рудари имају пуно поверење не само у Ксенију као руководиоца сервисирања него и у жене машинисте (руковаоце извозних машина). Уосталом, на том радном месту у последњих тридесетак година налазе се, углавном, жене рударски техничари.
–Нама женама није лако у руднику не само зато што се овде ради по четворобригадном систему. Младим женама и мајкама са малом децом још је теже јер треба ускладити сменске са породичним обавезама. Касније се и то превазиђе. Ја те проблеме нисам имала јер сам почела да радим када је мој син напунио девет година, али разумем младе колегинице – каже Ксенија.
После Ксеније и њеног оца рударска традиција у њеној породици биће прекинута јер је њен син завршио Пољопривредни факултет и уместо рударског шлема носиће бели мантил.
–И жао ми је и није због тога, јер свако треба да ради оно што воли ако је данас то икако могуће – закључује Ксенија Траиловић.