У Бору ће се под земљом рударити још најмање 40 година

Блок-кејвинг метода се у свету користи већ 120 година, а реч је о веома ефектном начину подземне експлоатације, који је притом и најјефтинији. – Применом блок-кејвинг модела продужићемо век рудника „Чукару Пеки“ до 2060. године. Размишљамо о будућности наше две компаније у Србији, али и о будућности Бора и рударства у овој земљи. Желимо да дамо добар имиџ рударству у Србији, казао је потпредседник Зиђин Мајнинг Групе Гуо Xиањиан и подвукао да ће експлоатациони век „Јаме“ такође бити још око 40 година и то захваљујући блок-кејвинг методи
БЕОГРАД
. – У сарадњи са Комором рударских и геолошких инжењера Србије, основаном на Дан рудара ове године, две кинеске компаније које послују у Бору – Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг организовале су у Београду (25. октобра) презентацију методе природног зарушавања, као једног од начина подземне експлоатације руде бакра у Бору, конкретно у рудницима „Јама“ и „Чукару Пеки“. О такозваној блок-кејвинг методи и могућностима примене у Бору, њеним добрим странама и ризицима, као и о утицају на животну средину говорили су експерти Зиђиновог института у Кини. Презентација блок-кејвинг методе, која по речима потпредседника Зиђин Мајнинг Групе има дугу традицију у свету, уприличена је за стручну јавност у Србији ради размене техничких ставова о њеној примени у Бору.
Блок-кејвинг метода се у свету користи већ 120 година. Највише се примењује у Чилеу, где је то и један од главних начина експлоатације руде бакра, а заступљена је и у Кини, Аустралији, Америци и Индонезији. Реч је о веома ефектном начину подземне експлоатације, који је притом и најјефтинији. Када друге методе не дају задовољавајући резултат или су сувише скупе, попут методе запуњавања откопаног простора која се обично користи, онда се прибегава овом начину експлаотације јер је много јефтинији и ефикаснији. Раније смо користили уобичајену методу, али смо врло лоше прошли, па смо зато почели да проучавамо блок-кејвинг и одушевљени смо ефектима – казао је потпредседник Зиђин Мајнинг Групе и главни рударски инжењер Гуо Xиањиан.
Он је додао да блок-кејвинг не може да се користи у свим подземним лежиштима и да је најпре потребно утврдити тип рудника, што су стручњаци са кинеског института и урадили. – Након детаљног проучавања дошли смо до закључка да је за рудник „Чукару Пеки“ овај начин експлоатације најбољи. Поштено, ову методу смо планирали да усвојимо и пре изградње рудника, јер смо преко милијарду долара уложили само у изградњу. Дакле, реч је о великој инвестицији, а нама је стало да овај рудник, као српски, има добру репутацију. Блок-кејвингом ћемо продужити живот тог рудника и добити тамо нове ресурсе – истакао је Гуо Xиањиан.
Главни рударски инжењер Зиђин Мајнинг Групе рекао је да ће експлоатација горње зоне рудника „Чукару Пеки“ трајати 13 година, а да би након тога овај рудник морао да се затвори уколико се у његовом тзв. доњем појасу не би користила метода природног зарушавања. – Применом блок-кејвинг модела продужићемо век овог рудника до 2060. године. Размишљамо о будућности наше две компаније у Србији, али и о будућности Бора и рударства у овој земљи. Желимо да дамо добар имиџ рударству у Србији – рекао је Xиањиан и подвукао да ће експлоатациони век „Јаме“ такође бити још око 40 година и то захваљујући блок-кејвинг методи.
У односу на површинске копове, где имамо „отворену“ експлоатацију, ово је много чистија метода. Површинска експлоатација подразумева скидање површинског слоја земље, а самим тим и деградирање животне средине. Блок-кејвинг се дешава дубоко под земљом, реч је о природном зарушавању и ту нема никаквог отпада, па је и утицај на животну средину веома мали. Зато сматрамо да је ова метода најздравија и најчистија са еколошког аспекта – додао је он.

Геолошки ресурси Бора и Мајданпека „тешки“ три милијарде тона руде

Зиђин Група послује у 13 земаља света и у свом власнишву има 16 рудника. Ипак, руднике у Србији, односно у Бору и Мајданпеку сматра својим кључним пројектима.
Значај наших прекоморских операција у Србији огледа се у чињеници да ће обе компаније које послују у Бору ове године произвести по 100.000 тона бакра. Годишња производња „црвеног“ метала на нивоу целе Зиђин Групе износи 850.000 тона, тако да само Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг остварују четвртину наше укупне продукције бакра – истакао је Гуо Xиањиан.
Директор Института за рударство и металургију у Бору др Миле Бугарин истакао је да су геолошки ресурси Бора и Мајданпека „тешки“ три милијарде тона руде, у којој према проценама има 25 милиона тона бакра и 750 тона злата!
Две трећине тих ресурса ће морати да се експлоатише подземно, па је зато презентација блок-кејвинг модела уприличена у прави час. Овај начин експлоатације карактеристичан је за лежишта на великим дубинама, која имају нижи проценат метала у руди, па се до исплативости овог посла долази масовним откопавањем. Реч је о лежиштима која се налазе најмање 500 до 800 метара испод земље, дакле имају велику наткопну висину. Примена блок-кејвинга у борским рудницима неће много утицати на слегање терена, али ће утицати на поједину инфраструктуру која у сваком случају мора да буде измештена – казао је Бугарин.
Говорећи о значају блок-кејвинга за рударство у Србији, председник Коморе рударских и геолошких инжењера Дејан Милијановић истакао је да је презентација овог начина експлоатације важна како би струка добро могла да сагледа методу коју познаје само у теорији.

„Зиђин је у Србију донео страховит прогрес“

Желимо да сачувамо рударство у Србији, али не по сваку цену. Не желимо рударство које ће сутра уништити нашу воду, ваздух и земљиште. Зато је у овој причи најбитнији утицај на животну средину и околину. Блок-кејвинг метода ће се, како смо чули, примењивати и у „Јами“ и у руднику „Чукару Пеки“, што значи да ће делом утицати и на насељени део Бора. Зато нам је веома битно да ту причу добро сагледамо. Наследници смо пребогате рударске традиције и дужност нам је да се и у будућности понашамо одговорно и да покажемо да рударство у Србији може да буде темељ привреде и економског развоја земље. Циљ нам је, пре свега, да генерацијама које долазе оставимо здраву животну средину – рекао је Милијановић.
Он је подсетио да је цела источна Србија „покривена“ геолошким истраживањима, али да се свега пет до 10 одсто датих истражних, касније преточи у експлоатациона права. – За толику заинтересованост има разлога, јер је Србија земља бакра и злата – оценио је Милијановић.
Он је додао и да је кинески Зиђин, обнављајући руиниране руднике, за кратко време донео у Србију „страховит прогрес“. – Рударство може да буде одрживо. Оно не може да врати животну средину у првобитни облик, али може и мора да је оплемени. Наш задатак је да припремимо инжењере да то и спроводе – закључио је председник Коморе рударских и геолошких инжењера Србије.

Погледајте још...

Оставите коментар