Почетак Разговори Првомајски интервју са генералним директором РТБ-а Бор:

Првомајски интервју са генералним директором РТБ-а Бор:

12 друго читање
0
0
503

„Бор“ дише пуним плућима

 

Производња у рударству и металургији стабилизована на оптимално могућу, па је компанија само у току прошле године директно и индиректно извезла бакар и производе вредне око 200 милиона долара. – Дневно се производи пројектованих 266 тона анодног бакра и око 1.150 тона сумпорне киселине. Обе цифре показују да је технологија савладана и доказују оправданост изградње нове топионице са еколошког и економског аспекта. – Београдски Грађевински факултет до краја маја анализом треба да покаже да ли се исплати арбитража и захтев за накнаду штете од канадског „СНЦ Лавалина“, каже Благоје Спасковски за „Колектив“
РТБ
. – Рударско-топионичарски басен Бор је, у односу на постојећу механизацију и степен откривености лежишта, стабилизовао производњу на оптимално могућу. „Кривељ“ ради на оптимуму, „Церово 1“ се приводи крају и управо је између два празника почео откуп земљишта и припрема за отварање „Церова 2“. У Мајданпеку се са „Северног“ прешло на „Јужни ревир“ и још увек се ради на „Андезитском прсту“. Али, пошто већ стиже нова механизација, до следећег Првог маја тамо сигурно може да се постигне 7,5 милиона тона руде годишње. Започет је колектор на јаловишту у Великом Кривељу и он се мора завршити до следећег празника, а кренуло се и у отварање „Борске реке“. Набушено је лежиште „Кривељска косина“ са 6,2 милиона тона златоносне руде. Бакра тамо нема, али је зато садржај злата висок. „Партија“ од 1,7 милиона тона руде садржи 5,85 грама злата по тони! У осталих 4,5 милиона тона садржај је, такође, добар и износи 1,49 грама злата по тони руде.

Првомајска честитка
„Свим радницима РТБ-а, њиховим породицама и грађанима општина Бор и Мајданпек честитам првомајске празнике. Желим да Међународни празник рада, симбол интернационалне радничке и синдикалне солидарности, сви басенски рудари, металурзи, флотери, минери, бушачи, ливци, проведу у добром расположењу, достојанствено и са вером у бољу будућност.
Приоритети у пословању РТБ-а Бор јесу повећање производње и смањење трошкова, а увек у стопу треба да их прате бољи услови рада и виши стандард запослених. То је једини пут до трајне стабилности компаније и сигурне егзистенције свих пет хиљада радника. Само заједно, тим путем ћемо лакше и брже корачати у још боље сутра. Срећно!“
Овако разговор за „Колектив“ почиње генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски. Он на следећи начин представља актуелну слику компаније која је само у прошлој години извезла бакар и бакарне производе вредне 125 милиона долара (директан извоз). Томе треба додати и бакар продат „Севојну“ и наменској индустрији Србије у износу 65 до 70 милиона долара (индиректан извоз чија је вредност, свакако, увећана прерађивачком надградњом).

Пролеће у коме су димњаци одахнули

Оно што је код мене увек на првом месту, када говорим о томе шта је све урађено у неком периоду, овога пута између два празника рада, јесте екологија. Небо је „очишћено“ од сумпор-диоксида и Борани више не иду кроз плави ваздух, као пре 15-ак година, већ удишу онакав какав је у Сокобањи, Врњачкој Бањи, а бољи од ваздуха који удишу Београђани, Костолчани, Лазаревчани. Концентрација сумпор-диоксида је данас испод 60 микрограма по кубном метру ваздуха, чак иде и испод 50, што ће од 2021. године захтевати и Европска унија. Данас Европа толерише 278 микрограма, што значи да Бор има четири пута бољи ваздух од, рецимо, Хамбурга или Софије, градова који поред себе имају топионице. Историјска замисао Борана и мештана околних села је остварена, дима више нема и једино су димњаци остали да подсећају на нешто што је некада било обележје Бора. Постојала је у то време жеља да се буде „под оџаком“, па нека је и дима, али бар је добра плата. Данас је плата иста, а дима више нема – каже Благоје Спасковски.

Појачана безбедност на раду
Рударство и металургија, каже Спасковски, спадају у најтеже професије, то радници треба да знају и у сваком тренутку тога буду свесни. Безбедност на раду је појачана, али морамо схватити да се и свест радника, нарочито руководилаца, мора појачати. Ако је неко положио тест везан за безбедност на раду и потписао да је савладао материју, он је мора и поштовати. Мора свако да брине о својој глави јер не ради у посластичари, већ у најтежој бранши. Знања из те области морају стално да се обнављају и надограђују. Потребно је појачати и лекарске контроле код пријема нових радника, одговорније обављати систематске прегледе. РТБ то плаћа и тражи одговарајуће резултате, а мишљења сам да резултати нису баш увек адекватни. Дисциплина мора да се појача, такође. О њој не може бринути Општински суд. Ако је неко недисциплинован, не носи ХТЗ средства, краде или неоправдано одсуствује с посла, не може Суд таквог вратити на посао до окончања поступка, уз образложење да нема од чега да живи – каже Благоје Спасковски.
С обзиром на све околности које су пратиле изградњу нових пирометалуршких постројења, РТБ Бор данас у новој топионици остварује добре резултате. Под „околностима“ Спасковски подразумева чињеницу да су компанију пар година у стопу пратиле бројне недаће и пехови, почев од пожара у тек изграђеној фабрици сумпорне киселине, преко губитака у производњи због штете од пожара, па до стрмоглавог пада цене бакра на светском тржишту. Упркос свему томе, стандард радника је очуван, на шта је посебно поносан.
Све то је сада прошлост и коначно су, како каже први човек Басена, отклоњене све последице пожара који се десио у време док је канадска фирма „СНЦ Лавалин“ руководила изградњом. Канађани су тада, подсећа Спасковски, једноставно покупили „пинкле“ и оставили РТБ Бор на цедилу, да сам отклања последице, без знања и искуства.

Арбитража са Канађанима?

Београдски Грађевински факултет, у својству надзорног органа над пројектом нове топионице, завршиће до краја маја анализу која треба да покаже да ли се исплати да идемо на арбитражу и тражимо накнаду штете од „СНЦ Лавалина“ или не. Нормално, тај материјал ће претходно бити анализиран и на радној групи Владе Републике Србије – открива генерални директор РТБ-а.
Арбитража, дакле, није немогућа јер тек однедавно РТБ Бор у новим металуршким постројењима остварује све пројектоване парамтере. Технолошко искоришћење је, како каже, 98%, а еколошко – везивање сумпора и његово превођење у сумпорну киселину – 98,5 одсто.
Дневно производимо пројектовану количину од 266 тона анодног бакра и негде око 1.100 до 1.150 тона сумпорне киселине. Обе цифре показују да је технологија савладана и доказују оправданост са еколошког и економског аспекта. Али, морамо рећи и то да је данашњи однос металуршке прераде 60:40 у корист домаћих сировина. Још увек је то недовољно за добро пословање јер 40 процената је услужни посао. А, ко данас добро живи од услуга? Нема богатог брице, ни обућара, ни конобара. Нема добре зараде од услуга и зато је важно да што пре повећамо производњу у нашим рудницима и отворимо „Церово“. Тада би зарада на топљењу, у односу на увозни концентрат, била два до три пута већа. Због тога је потребно 260 до 280 милиона евра уложити у отварање „Церова“, 30-ак милиона евра следеће године треба инвестирати у обнављање механизације у „Кривељу“ и 10-ак милиона евра у повећање производње у Јами. РТБ нема тих пара, а нема их ни држава. А, држава не може да улаже у руднике, нити је то пракса у свету – истиче Благоје Спасковски.

„Промена власничке структуре је неминовност“

Рударско-топионичарски басен Бор је „златна кока“, али не може опстати у постојећем својинском односу. Мора зато, додаје он, да се промени власничка структура.
РТБ Бор може имати светлу будућност, али само са стратешким партнером или новим власником. То је данас компанија која данас измирује све обавезе из УППР-а и оне које редовним путем доспевају на наплату, али је то и компанија којој недостаје обртни капитал и велики новац за отварање нових рудника. Кредите не може да „повлачи“ јер је у фази окончања реструктурирања и у друштвеном је власништву. А, друштвено власништво данас не постоји нигде у свету. Да је могло да постоји, Американци би га сигурно имали. Па, не може „Бор“ остати последњи на овој планети да живи као друштвена компанија.

Усвајање УППР-а за РТБ Бор је – наглашава Спасковски – историјски чин. То што је овај правно-економски документ постао правноснажан први је показатељ да РТБ може, мора и има све шансе да буде велика компанија. Кажем да има шансе зато што нам је дуг „тежак“ преко милијарду евра само условно отписан. Значи, РТБ-у су дугови отпуштени, не отписани. И, ако не измирујемо редовно све обавезе, дуговања ће се опет активирати. Зато редовно плаћамо све оно што је од старих дуговања УППР-ом предвиђено да се плати, али и све оно што доспева на наплату редовним путем. Ту мислим на текуће обавезе за струју, које месечно износе 450 до 480 милиона динара, на рудну ренту и остале јавне приходе. Значи, све обавезе из УППР-а измирујемо на време и морамо их платити. Јер, ако се не плати само једна, а неко од поверилаца покрене поступак, РТБ одлази у стечај. То не смемо дозволити ни ми, као менаџмент компаније, а неће дозволити ни Влада Србије. Јер, РТБ има своју „тежину“, има минерална богатства која треба експлоатисати и која могу да донесу много милиона долара овој земљи – закључује Спасковски.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Разговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Расте извоз РТБ-а, бакар из Бора купују Кинези

У Кину отпремљено 750 тона бакра РТБ. – Од почетка године РТБ Бор је на страном тржишту пр…