Разговор са генералним директором Благојем Спасковским:
Инвестицијама до већинског власништва над РТБ-ом
Улагањем у повећање рударске производње, отварање нових лежишта, попуњавање капацитета нове топионице и производњом 100 хиљада тона бакра годишње, потенцијални партнер- инвеститор постаће већински власник РТБ-а, открива Спасковски. -Интересовање за РТБ расте, то је сада пожељна компанија јер јој на руку иду већа производња и стабилно пословање, али и добра цена бакра, каже Спасковски. Он тврди да ће се до расписивања међународног тендера за „Бор“ појавити још две-три компаније заинтересоване за стратешко партнерство. – РТБ Бор 2017. годину завршава са ЕБИТДОМ од 70 милиона долара, а очекивања за следећу годину су, по мишљењу првог човека компаније, да у првом подбилансу тада буде бар 20 одсто више пара
РТБ. – Истичући промену власничке структуре РТБ-а Бор наредне године као нешто што компанију неминовно чека, њен генерални директор Благоје Спасковски на почетку разговора за „Колектив“ појашњава модел тендера који је у изради, а у чему и он учествује, као члан радне групе Владе Србије задужене за РТБ Бор.
–Тендер ће бити дефинисан већ почетком 2018. године, биће крајње транспарентан и радна група Владе Србије управо ради на његовим критеријумима. Иде се на већински пакет или удео и то зато што је сада идеално време да се од инвеститора извуче добро улагање. Битно је да се нагласи да РТБ не продајемо, већ тражимо стратешког партнера који ће уложити довољно новца да се отвори нови рудник, попуни капацитет топионице и годишње произведе 100 хиљада тона бакра. Стратешки партнер ће, дакле, улагањем постати већински власник целог РТБ-а. У ком проценту, то се још увек сагледава. А, поред висине улагања, кључна ствар за избор стратешког партнера биће и наш захтев да не сме бити отпуштања радника. Морам да признам да је ту и Влада Србије веома опрезна, те да и сам председник Вучић упозорава приликом сваког разговора са потенцијалним инвеститорима на чињеницу да се радници не смеју отпуштати. Вишак радне снаге може се решавати искључиво добрим социјалним програмом и то на добровољној бази – каже Спасковски.
Он истиче да су тренутно четири компаније веома озбиљни кандидати за стратешко партнерство – две руске, кинеска и канадска – али каже да има осећај да ће се до расписивања тендера појавити најмање још два-три озбиљна „играча“.
Коментаришући пословну 2017. и како се дошло до ЕБИТДЕ од 70 милиона долара, Спасковски каже „напорним радом и уз подршку државе“.

Но, све смо то превазишли, сами научили технологију, савладали је и дошли до тога да данас топионица ради по пројектованим параметрима, пре свега еколошким, и да се 98% сумпор-диоксида везује и преводи у сумпорну киселину, 1,999 одсто одлази у шљаку и тек 0,001 одсто иде у атмосферу. Ако ово упоредимо са европским топионицама у Хамбургу или Придопу на пример, где још увек важе прописи по којима је дозвољена концентрација СО2 675 микрограма по кубном метру ваздуха, ми смо 12 пута бољи јер код нас концентрација не прелази 60 микорграма. Знајући да ће од 2021. године свуда важити строжа еколошка правила и да ће дозвољена граница бити спуштена на 60 микрограма, ми смо на време доградили уређаје и прилагодили технологију будућим светским и европским параметрима. Због тога је државна Агенција за заштиту животне средине и прогласила Бор еколошком звездом. До тада, до изградње нове топионице, подсетићу, град је био црна тачка на еколошкој мапи Европе, а главни кривац за то био је РТБ. С пуним правом, рекао бих, јер сам и сам био сведок тога времена, пре доношења одлуке да се гради нова топионица те 2009., када је фебруара била забележена концентрација сумпор-диоксида од 32.850 микрограма по кубном метру ваздуха. Данас је небо у Бору попут оног у Прагу.
Због свега тога тврдим да је искључиво нова топионица стабилизовала РТБ и његове производне и финансијске резултате. Морам да напоменем и то да је 2017. држава помогла РТБ-у Бор да побољша ликвидност са две милијарде динара, односно 16,5 милиона евра. На тај начин РТБ је дошао до слободних средстава да купи нову рударску опрему за Мајданпек и њоме тамо повећа производњу. Отуда је ЕБИТДА за ову годину 70 милиона долара. Прошле и претпрошле године, када нам се поред тешкоћа изазваних пожаром десио и лом на светском тржишту бакра, због стрмоглавог пада цене, ЕБИТДА нам је једва достизала 10 милиона долара. Ове је за 60 милиона долара већа и то због веће производње и веће цене бакра.
Објашњавајући у наставку разговора због чега постоји тенденција да се РТБ Бор приватизује упркос добром пословању, повећаној производњи и ЕБИТДИ од чак 70 милиона долара у 2017. години, Спасковски каже: – Много је разлога за то. Пре свега, ако бисмо остали у постојећем власништву, били бисмо једина таква компанија у свету. Друго, морам подсетити да нова топионица има капацитет 500 хиљада тона концентрата. Пројектована је за 400 хиљада, али смо је тестирали и видели да може комотно да прерађује и пола милиона тона годишње.


Генерални директор РТБ-а очекује у 2018. бар 20 одсто већу ЕБИТДУ, али и даљи раст цене бакра. – Цена бакра ће, по мом мишљену, 2018. бити већа. Ићи ће преко 7.000 долара за тону, а можда и више. Разлога за такав оптимизам је неколико. Пре свега, већа потрошња у Кини и електрификација Индије. Индија ће, на пример, следеће године потрошити милион тона бакра само на кабловима за електрификацију сопствене земље. Следећа ствар која ће цену бакра „погурати“ напред јесте убрзана производња аутомобила на електрични погон. Све ове ствари повећавају потрошњу бакра, али рударство тај раст не може да испрати у истом нивоу. Отвориће се само три велика рудника – у Русији, Средњој Америци и Јужној Африци – у којима ће се производити око милион тона бакра и то неће покрити потрошњу. С друге стране, садржај бакра у свим активним рудницима пада. Да закључим, три су водећа разлога за мој оптимизам у погледу цене бакра: развој Кине и електрификација Индије и Вијетнама, електрични аутомобили и пад садржаја бакра.