Разговор са генералним директором Благојем Спасковским:

Инвестицијама до већинског власништва над РТБ-ом

 

Улагањем у повећање рударске производње, отварање нових лежишта, попуњавање капацитета нове топионице и производњом 100 хиљада тона бакра годишње, потенцијални партнер- инвеститор постаће већински власник РТБ-а, открива Спасковски. -Интересовање за РТБ расте, то је сада пожељна компанија јер јој на руку иду већа производња и стабилно пословање, али и добра цена бакра, каже Спасковски. Он тврди да ће се до расписивања међународног тендера за „Бор“ појавити још две-три компаније заинтересоване за стратешко партнерство. – РТБ Бор 2017. годину завршава са ЕБИТДОМ од 70 милиона долара, а очекивања за следећу годину су, по мишљењу првог човека компаније, да у првом подбилансу тада буде бар 20 одсто више пара
РТБ. – Истичући промену власничке структуре РТБ-а Бор наредне године као нешто што компанију неминовно чека, њен генерални директор Благоје Спасковски на почетку разговора за „Колектив“ појашњава модел тендера који је у изради, а у чему и он учествује, као члан радне групе Владе Србије задужене за РТБ Бор.
–Тендер ће бити дефинисан већ почетком 2018. године, биће крајње транспарентан и радна група Владе Србије управо ради на његовим критеријумима. Иде се на већински пакет или удео и то зато што је сада идеално време да се од инвеститора извуче добро улагање. Битно је да се нагласи да РТБ не продајемо, већ тражимо стратешког партнера који ће уложити довољно новца да се отвори нови рудник, попуни капацитет топионице и годишње произведе 100 хиљада тона бакра. Стратешки партнер ће, дакле, улагањем постати већински власник целог РТБ-а. У ком проценту, то се још увек сагледава. А, поред висине улагања, кључна ствар за избор стратешког партнера биће и наш захтев да не сме бити отпуштања радника. Морам да признам да је ту и Влада Србије веома опрезна, те да и сам председник Вучић упозорава приликом сваког разговора са потенцијалним инвеститорима на чињеницу да се радници не смеју отпуштати. Вишак радне снаге може се решавати искључиво добрим социјалним програмом и то на добровољној бази – каже Спасковски.
Он истиче да су тренутно четири компаније веома озбиљни кандидати за стратешко партнерство – две руске, кинеска и канадска – али каже да има осећај да ће се до расписивања тендера појавити најмање још два-три озбиљна „играча“.

–Мислим да ће укупно бити пет-шест компанија које ће се надметати на тендеру. РТБ Бор је данас стабилна и пожељна компанија и апсолутно су у праву сви који кажу да је ово најбоље време за његову приватизацију. Сада када је и цена бакра добра, плус показује тенденцију даљег раста, може да се издејствује и веома добра цифра за инвестиције. Обим потребних улагања се још увек сагледава, али се зна да би инвестирањем 330 милиона долара у рударску производњу, и то у отварање „Церова примарног“ и набавку опреме за већу производњу у Мајданпеку и у Јами, производња бакра из сопствених сировина порасла на 100 хиљада тона бакра, 1,4 тоне злата и осам тона сребра годишње. По садашњим ценама метала, вредност такве продукције била би 705,2 милиона долара. Учешће РТБ-а Бор у бруто друштвеном производу земље било би 2,3 пута веће него сада и износило би 1,8 одсто – наводи генерални директор РТБ-а Бор.
Објашњавајући у наставку разговора због чега постоји тенденција да се РТБ Бор приватизује упркос добром пословању, повећаној производњи и ЕБИТДИ од чак 70 милиона долара у 2017. години, Спасковски каже: – Много је разлога за то. Пре свега, ако бисмо остали у постојећем власништву, били бисмо једина таква компанија у свету. Друго, морам подсетити да нова топионица има капацитет 500 хиљада тона концентрата. Пројектована је за 400 хиљада, али смо је тестирали и видели да може комотно да прерађује и пола милиона тона годишње. РТБ данас из сопствених рудника обезбеђује 250 хиљада тона концентрата, што значи да нам и за пројектовани капацитет недостаје још 150 хиљада тона, а за доказани исто онолико колико производимо данас – значи 250 хиљада тона. Капацитет, зато, попуњавамо концентратом из увоза, топимо туђу сировину и наплаћујемо прераду. Као и свака услуга, тако и ова не доноси велику зараду, па смо такорећи на „позитивној нули“ са тим послом. С друге стране, наше рудне резерве су велике, имамо милијарду и 345 милиона тона руде, али немамо новац који бисмо уложили у отварање нових лежишта. Србија га такође нема, а није ни светска пракса да државе отварају руднике. Оне могу учествовати и имати неки удео, али никада и нигде нису стопостотни власници. А, опет, Србија је заинтересована да повећава учешће РТБ-а у бруто друштвеном производу. Тачно је да ће нам први подбиланс за ову годину бити 70 милиона долара. Међутим, половину тих пара потрошићемо за отплату кредита ЕДЦ банци за нову топионицу, а остатак искористити за обнављање рударске опреме и стабилизацију текуће производње. Из свега овога произилази чињеница да се власничка структура РТБ-а мора променити и да је то једини пут изласка из „врзиног кола“.
Спасковски је и сигуран да ће овога пута приватизација РТБ-а бити успешна, за разлику од претходна три покушаја. – Нисам учествовао у прве две приватизације, трећа ме је сачекала, али морам да кажем да су то сада неупоредиве ствари. Тада је РТБ на овај број радника имао стару рударску опрему, стару топионицу, затворене руднике. Није се рударило, није се скидала раскривка, „бунарило се“. РТБ је тада могао да купи само неко ко никада није видео рудник, а таквих није било. Ситуација је данас сасвим другачија. А, када свему овоме додам и психолошки моменат – данас осмех на лицима радника у односу на њихову смркнутост пре девет година – који је такође имао важан утицај на исход тих покушаја приватизације, добија се потпуна слика. И, да се не заварамо, постоје данас и богатија лежишта која се могу експлоатисати. У Африци, али су то неупоредиви ризици. Ово је Европа, ту је Дунав, граде се убрзано коридори, сигурно је снабдевање електричном енергијом, има довољно воде. Када се све ово сабере, јасно је да је овде сигурније и боље инвестирати. Због тога је и интерес за РТБ-ом повећан. Јер, сада је решена еколошка компонента, компанија је изашла из реструктурирања, а стари дугови су јој у отпусту док траје УППР (који је на снази већ годину дана). Речју, РТБ је економски стабилизован и ојачан. На крају, ако хоћете, и политичка ситуација у земљи је данас стабилна – истиче Спасковски.
Генерални директор РТБ-а очекује у 2018. бар 20 одсто већу ЕБИТДУ, али и даљи раст цене бакра. – Цена бакра ће, по мом мишљену, 2018. бити већа. Ићи ће преко 7.000 долара за тону, а можда и више. Разлога за такав оптимизам је неколико. Пре свега, већа потрошња у Кини и електрификација Индије. Индија ће, на пример, следеће године потрошити милион тона бакра само на кабловима за електрификацију сопствене земље. Следећа ствар која ће цену бакра „погурати“ напред јесте убрзана производња аутомобила на електрични погон. Све ове ствари повећавају потрошњу бакра, али рударство тај раст не може да испрати у истом нивоу. Отвориће се само три велика рудника – у Русији, Средњој Америци и Јужној Африци – у којима ће се производити око милион тона бакра и то неће покрити потрошњу. С друге стране, садржај бакра у свим активним рудницима пада. Да закључим, три су водећа разлога за мој оптимизам у погледу цене бакра: развој Кине и електрификација Индије и Вијетнама, електрични аутомобили и пад садржаја бакра.