Реаговање на изјаву Драгана Ђиласа у емисији телевизије Б92 „Између две ватре“
Поводом изјаве Драгана Ђиласа да се за изградњу нове топионице у Бору „паре троше по партијској линији“, Служба РТБ-а за односе с јавношћу упознаје га са следећим чињеницама:
Председнику Демократске странке
– Драгану Ђиласу
Уважени господине Ђилас,
Пошто сте гостујући у емисији телевизије Б92 „Између две ватре“, 18. марта, између осталог говорили и о некаквом „трошењу пара по партијској линији“ (претпостављамо да сте мислили на средства из буџета Републике Србије и новац пореских обвезника) и у том контексту поменули новац намењен изградњи нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору, принуђени смо да Вас обавестимо о ономе што бисте Ви, као лидер једне од водећих странака у земљи, требало да знате. Тим пре, што је уговор о изградњи новог пирометалуршког постројења у граду бакра, оног који ће Боранима и мештанима околних села донети чисто небо и ваздух, потписан у време када је Србију водила Ваша странка, Демократска. Ако сте и заборавили на ту чињеницу, требало је да Вам у припреми за разговор, када сте већ имали намеру да помињете Бор и нову топионицу, помогну Ваше партијске колеге из овог града. Ваљда се они сећају да је уговор о новој топионици потписан средином 2010. године, а изградња почела годину дана касније. Дакле, у време када је Демократска странка била на власти и када је у престоници Србије грађен Мост на Ади, о чијој се цени још увек само нагађа.
Но, да се вратимо на Вашу опаску о „трошењу пара по партијској линији“. Ради Ваше информисаности, Рударско-топионичарски басен Бор је, откад је на месту генералног директора компаније Благоје Спасковски, од државе добио САМО 100 милиона динара бесповратних средстава и то крајем 2008. године. Реч је о средствима Министарства за заштиту животне средине које је РТБ Бор употребио за санацију мокрих електрофилтера и сувих електростатичких филтера у старој Фабрици сумпорне киселине. Дакле, РТБ Бор НЕ ТРОШИ новац пореских обвезника, већ све инвестиције финансира из сопствених и кредитних средстава, и за то има подршку државе Србије, а не неке политичке странке. Дакле, новац за изградњу нове топионице у Бору није новац који се даје из републичког буџета. То је новац канадске Развојно-инвестиционе банке (ЕДЦ). Наравно, Рударско-топионичарски басен Бор тешко да би могао да добије новац, односно кредит, да и у то време није било безрезервне подршке Владе Србије и гаранције коју су посланици изгласали у републичком парламенту. Подсетићемо Вас да су и посланици Демократске странке једногласно гласали „за“. На тој моралној, а не на материјалној подршци, менаџмент Рударско-топионичарског басена Бор неизмерно им је захвалан. Е, а сада нешто о РТБ-у Бор и о томе зашто је он, како сте могли да чујете у прилогу емитованом на ТВ ПРВА прекјуче, “битан фактор привредног развоја земље”.Ресурси борског и мајданпечког рударства су неисцрпни јер досад није искоришћена ни њихова половина, иако је за 110 година дато преко две милијарде тона ископина, више од три милиона тона бакра и чак 180 тона злата! Преостале оверене рудне резерве од милијарду и по тона, на којима је утемељена и одлука Владе Србије да подржи ревитализацију РТБ-а и инвестициони циклус, сигуран су знак да ће се на овим просторима рударити још најмање двеста година. Оне гарантују будућност рударства, нова радна места и већу социјалну сигурност.
РТБ Бор је, примера ради, само у протекле три године зарадио више од вредности по којој је својевремено продаван на тендеру. Те 2008. имовина борске компаније нуђена је за 243 милиона долара, а наши финансијски резултати остварени у периоду 2010-2012, заједно са новцем којим смо из сопствених извора финансирали обнављање рударске механизације и постројења за припрему минералних сировина, знатно премашују ту суму. Додамо ли и огромне количине раскривке коју смо отад уклонили, а реч је о 94 милиона тона, и чињеницу да смо тако, опет из сопствених извора, финансирали „оживљавање“ свих басенских рудника, са великим покрићем можемо да кажемо да смо пословали изузетно успешно и да без лажне скромности можемо да будемо поносни на резултате које за собом остављамо из године у годину. Јер, када све то саберемо, фактички смо за четири године остварили добит из текућег пословања од 264 милиона долара, односно 21 милион долара више него што би држава пре само пет година добила од продаје РТБ-а. Врло је важна чињеница да је, у исто време, број запослених у Басену повећан на 5.020 радника, а не смањиван како су „признати“ стручњаци из Ваше странке својевремено предлагали.
Пошто сте лидер странке коју уважавамо и ценимо, овим путем замолићемо Вас да, када и ако следећи пут говорите о РТБ-у Бор, јавности предочавате чињенице.
С поштовањем, Служба РТБ-а Бор за односе с јавношћу
Горица Тончев Василић
_______________________
У Бору, 22. март 2013. год.
2 Comments
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
A ovde reakcija E-stav.rs: http://e-stav.rs/dido-loma-u-bor/
Razni mediji su do sada objavili nekoliko stotina mojih komentara o RTB-u. RTB je od sredine 70-ih godina na ovamo prosao kroz pravu golgotu. Tesko je utvrditi ko je bio veci neprijatelj RTB-a i cele Timocke krajine. Resorni ministri i direktori RTB-a su se prosto takmicili pogresnim investicijama u tzv. „Sedmi kilometar“, pljackanju, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, pogotovo u vreme Sainovica i Sankcija. RTB je jos tada doveden do ruba propasti. Sve je kulminiralo 2001. godine kada je cena bakra pala na katastrofalnih 1.700$/t katodnog bakra. Borski neprijatelji RTB-a (prof. Trujic, prof. Ceda Knezevic, Janes, Kalcic itd.) ubedili su preds. Vlade pok. Djindjica da RTB treba zatvoriti „zbog nedostatka bakra u rudi“. Navescu jos jednom moj pasus:
„Dokazane (verifikovane) rudne rezerve RTB-a: 8.791.018 tona bakra, 347.962 kg zlata i 2.664.995 kg srebra (STINS, 53. strana). Kada se na to dodaju ostali plemeniti metali, selen, germanijum, molibden, aktinidi i drugi retki i strategijski metali (zbog kojih se i ratovi u svetu vode), vidi se da ispitano rudno bogatstvo RTB-a vredi oko 80 MILIJARDI DOLARA, otprilike kao svih dva miliona stanova i kuca u Srbiji.“
Prosto je neverovatno da to nisu znali preds. UO RTB-a, bivsi, tadasnji (i sadasnji?!) dir. Instituta za bakar i preds. opstine?! Cutolozi su cutali, a razni mesetari su videli svoju sansu u zatvaranju i rasprodaji RTB-a „za saku dolara“, uz ogroman mito. Pocevsi od 1$, koliko je predlozio tadasnji min. privrede Vlahovic, a buduci robijas, kada se malo vise zaceprka po raznim privatizacijama iz njegovog perioda.
Početkom 2005. godine Svetska banka je zvanično naredila da se ceo RTB zatvori, a da se započnu istražni radovi u Borskoj reci. Imam kopiju te Naredbe, koju su mi preko posrednika dostavile kukavice iz generalne direkcije. Nisu smeli sami da reaguju, ali su tačno znali da ću reagovati u 10-ak komentara i u dopisima ministarstvima i ambasadama. Malo kasnije, organizovana je obustava saobraćaja na autostradi kod Paraćina. Dao sam, čim smo stigli, intervju za TV-Palma iz Jagodine, koji su emitovali na svaki sat kao vest dana, u sledećih 24 sata. Vrlo definisano sam u nekoliko rečenica rekao da će ubrzo posle zatvaranja RTB-a doći do oružanih nemira, koji će se pogubno završiti. Zato što je ovo „bure baruta“, koje može eksplodirati svakog momenta, a gotovo 100% sigurno ako dodje do zatvaranja RTB-a. Doći će do intervencije NATO-pakta, Protektorata, Referenduma i na kraju do otcepljenja Borskog okruga i pripajanja Rumuniji. Oružani nemiri u Borskom okrugu mogu se proširiti na Rašku oblast, severni deo Vojvodine i na južni deo Srbije, sto može, posle „reke krvi“ dovesti do omanjeg Pašaluka. Kučići i mačići progledaju za nekoliko dana, a naši ministri i direktori su tek onda „progledali“?! Više niko od tadašnjih i budućih ministara nije smeo ni da spomene reč zatvaranje RTB-a, pa su raspisali tri Tendera. Koji su, hvala Bogu, propali.
Dosli smo u situaciju, ili, ili… Zatvoriti RTB i izazvati haos u visenacionalnoj sredini, ili pokusati zadnju sansu. Neko se setio bivseg dir. RBB-a Spaskovskog i dali su mu odresene ruke. Rezultat se vidi u samom komentaru iz RTB-a.
Sto se Djilasa tice, ja imam mnogo gore misljenje o njemu od mnogih bivsih SPS-ovaca i JUL-ovaca. U vreme velikih nemira u Beogradu krajem 1996. godine, RTS je pozvao u studio pok. Milosevica i predstavnike studenata Djilasa i Cedu Jovanovica. Toliko su ismejali Milosevica, da mi nije bilo jasno sto se ne prekida emitovanje. Posto ih niko nije prebio ili ubio sledecih dana, dosao sam jos tada do zakljucka da su njih dvojica ubaceni, odlicno placeni, saradnici tadasnje Drzavne bezbednosti. I danas to isto mislim, ali mi je jasno da su takvi i mnogi drugi zivi i mrtvi celnici DOS-a.
Jasno mi je da Djilas slabo poznaje RTB, ali je ocigledno da lose i netacne podatke o RTB-u dobija od OO DS iz Bora, u koji ima poverenje. „Istorija se ponavlja, ako se dobro ne nauci“. Iz perioda veoma uspesne 2013. godine Djilas i njegovi clanovi iz Bora vracaju nas u period beznadja iz 2001. godine. Ili, bar to pokusavaju. Nece im uspeti, posto mnogi u Boru odlicno vide sta se ovde dogadja. Nadzivece RTB i nase parunuke, a mozda i samu Srbiju, ako je vode ljudi slicni Djilasu.
Boza Bogdanovic, Bor