Реакциона турбина у новој енергани почела производњу струје

Заокружене све функције енергане

 

Од 19. до краја маја новом турбином произведено је 289,5 мегават сати електричне енергије. – Просечна продукција је до једног мегавата на сат према садашњем раду топионице, а максимално може до 1,45 мегавати на сат. – За 12 дана у јуну дато 185,3 мегавата. – Б. Њагуловић: Ове количине струје коју производимо за 15 процената умањују укупну потрошњу нове топионице. Наравно да је и рачун за утрошену електричну енергију ЕПС-у много мањи

ТИР. – Од 19. маја у новој енергани почела је производња електричне енергије у реакционој турбини (са два степена) чија је инсталисана снага 1.450 киловата на сат. Од 19. до краја маја новом турбином произведено је 289,5 мегават сати електричне енергије (просечна продукција је до једног мегавата на сат према садашњем раду топионице, а максимално може до 1,45 мегавати на сат). За 12 дана у јуну дато је 185,3 мегавата. – Ове количине струје коју производимо за 15 процената умањују укупну потрошњу нове топионице. Наравно да је и рачун за утрошену електричну енергију ЕПС-у много мањи – рекао је Бобан Њагуловић, руководилац РЈ Енергетика ТИР-а.
Наш саговорник нам је објаснио техничке детаље турбине која користи механички рад паре. У првом степену улазни притисак паре се са 60 бари смањује на 20 бари и она се даље усмерава на сушаче и остале потрошаче у систему. Остатак паре иде кроз други степен турбине и ту се њен притисак „обара“ са 20 на 3,5 бара. Међутим, није све текло глатко и старт турбине и генератора је каснио. Прошле године два пута су обављена тестирања (прво крајем августа и почетком септембра, а друго у октобру), што није дало очекиване резултате. Потом су уследиле анализе и конкретни потези.
– За нормално одвијање свих технолошких процеса у новој топионици и фабрици сумпорне киселине било је неопходно завршити све активности за несметан рад нове енергане. Поред свих функција које су прорадиле одмах по њеном пуштању (производња свих врста вода, преузимање паре и даља дистрибуција у систем), једина која није била реализована јесте рад турбине и генератора. У претходном периоду уочени су бројни недостаци (чести поремећаји притиска у систему и нестабилан рад произвођача и потрошача паре, јер смо притисак редуковали од 60 на 24, па на 20, и коначно на 3,5 бара). Стога је постројење морало да се пројектантски доради, односно да се угради додатна опрема, како би се обезбедила одговарајућа регулација протока и притисака паре у систему у складу са тим како се у реалним условима рада понашају наша постројења. Једна измена је што је у турбину, поред постојећих регулационих група, уграђена и четврта. Друга је што смо изједначили притиске на излазу из првог степена и на улазу у други степен турбине. Пројекат изградње енергане и свега осталог рађен је на основу пројектних подлога Оутотек-а и СНЦ Лавалина. Међутим, на почетку рада и Топионице и Сумпорне неки од параметара нису били у датим границама. Утврдили смо да можемо сами да „спустимо“ те притиске и, у договору са конструктором турбине (Сименс-ом), то смо и урадили – рекао је Њагуловић.

Треће тестирање обављено је од 10. до 19. маја, при чему је 18. маја турбина почела да ради континуално, а већ наредног дана забележена је производња прве количине струје. Пробни рад је трајао десет дана. Све пробе, старт и кратка обука наших радника обављени су у присуству стручњака Сименс-а. Након тога, инструктори новосадске Енерготехнике „Јужна Бачка“, чија је то уговорна обавеза, до 30. маја подучавали су наше људе који су од првог јуна „преузели“ турбину у своје руке и почели да раде самостално.
– Све функције енергане сада су заокружене. С једне стране, постигли смо боље искоришћење паре, а са друге, мало смо и поједноставили систем. Резултат тога је устаљена и продукција и потрошња паре, као и миран рад турбине. У њој користимо механички рад паре и то претварамо у електричну енергију, уз минималне топлотне губитке. Наиме, топлотну енергију, коју пара носи са собом, предајемо даље у стару енергану, где се користи за грејање Електролизе и за остале технолошке потребе у РТБ-у. Добили смо само веће искоришћење, немамо никакве губитке у систему трансформације енергије. Дакле, ова турбина је чист добитак за нас – нагласио је главни енергетичар ТИР-а.
Дејан Томић, пословођа РЈ Енергетика ТИР-а, „покрива“ заиста широк сектор, јер њиме су обухваћени сви енергетски објекти у Топионици (котао, расхладни и систем за снабдевање мазутом и осталим енергентима), новој енергани (системи за припрему и дистрибуцију напојне воде, за прихват и дистрибуцију паре, као и за даљу дистрибуцију вишка паре старој енергани, постројење за хемијску припрему воде, турбина и генератор) и ФСК-у (два котла, расхладни и систем за припрему процесне воде). На овом месту је од 2007. године и доста му је помогло знање о котлу, али новина су били енергана, расхладни торњеви, турбина… Признаје да му није нимало лако и да је посао веома захтеван и одговоран.
– Овде је систем другачији, комплетну нову енергану регулише електроника. Срећом, били су искусни стручњаци који су нам показивали како руковати турбином и указали на делове на које треба обратити пажњу. Наши људи су то врло брзо савладали и сада раде без проблема. Многе ствари смо, кроз посао, учили сами. Премда још увек учимо, посао не трпи. Наша јединица осталима треба да обезбеди воду, пару, грејање (мазут), нафту за рафинацију, конверторе и флеш-пећ. Сви параметри (температура, притисци) мора да се држе у оквиру пројектованих. Не сме бити одступања, све мора да се задовољи како би систем функционисао. Уколико „испадне“ било који параметар, процес се зауставља, све у ланцу стаје – истиче Томић.
Упоредо са опремом, уходавали су се оператери који раде на овим постројењима (укупно 56 у РЈ Енергетика ТИР-а). Захваљујући досадашњем искуству (већина постројења сродна је онима у старим погонима) и помоћи пројектаната и извођача радова, успели су да овладају и новим. Стога је тежиште било стављено на мониторинг и рад у новим контролним собама, како би се ти људи оспособили за рад на рачунарским јединицама, што је била новина у односу на старе послове. И Немања Букић, оператер у новој енергани, ради већ 13 година, а од прошле је на турбини. Иначе, њу опслужују пет оператера (по један у свакој смени).
– Када је почела обука, прешли смо из старе у нову енергану. Мени то није био проблем него велики изазов. Све предности су на страни нове – ту је све аутоматизовано, бољи је режим, а и услови рада. Приликом пуштања турбине у рад био је стручњак из Сименс-а који нас је уводио у посао, а потом и људи из Обреновца који су нам преносили знање о турбини, почев од старта, преко синхронизације, до производње струје. Упознали су нас са критичним тачкама, на шта треба обратити пажњу у техничком смислу и код старта и заустављања (у старој је ручни режим рада, док је у новој прогревање ручно до упуштања паре у топионицу, а после турбина аутоматски све сама прихвата и регулише). Одговорност је велика, али у смени је и колега оператер задужен за котлове, па захваљујући професионалном раду у пару, није толико страшно – поручује Букић.