Реиндустријализација металуршких капацитета донела Боранима чист ваздух и боље услове рада
Србија Зиђин Копер решила једновековни проблем загађења ваздуха у Бору
Ћу Гуоџу: Пројекат техничке реконструкције, проширења и изградње ТИР-а је од изузетног значаја у партнерству Републике Србије и Народне Републике Кине, и представља оличење дубоке посвећености оба народа у неговању јаких билатералних односа, изјавио генерални директор Србија Зиђин Копер и додао да је компанија недавно од ресорног министарства добила потврду о пуштању реконструисаних и нових металуршких објеката у пробни рад. – Било ми је несхватљиво да више од 100 година у Бору није могао да буде решен проблем аерозагађења, па сам мало истраживао и наишао на занимљиве историјске чињенице које су, на жалост, то потврдиле, рекао Ћу Гуоџу. – Наша је обавеза да применом светских стандарда и модерних технологија у пословању грађанима обезбедимо здраву животну средину и да рударство развијамо за добробит целог друштва, нагласио је он
СЗК. – Захваљујући најмодернијој технологији, постројењу за одсумпоравање, моћним филтерима, затвореном процесу и свему осталоме што је Бору донео пројекат техничке реконструкције, проширења и изградње у Топионици и рафинацији, Србија Зиђин Копер решила је једновековни проблем загађења ваздуха у Бору. Концентрација сумпор-диоксида више не прелази 50 микрограма по метру кубном ваздуха, а у индустријском граду, који је доскора био једна од најцрњих еколошких тачака у овом делу Европе, коначно више нема безбојног гаса загушљивог мириса.
– Пројекат техничке реконструкције, проширења и изградње ТИР-а је од изузетног значаја у партнерству Републике Србије и Народне Републике Кине, и представља оличење дубоке посвећености оба народа у неговању јаких билатералних односа. Реализација је трајала две и по године и у њега инвестирано је 320 милиона долара. Од те суме, Србија Зиђин Копер је само у системе за заштиту животне средине уложила 100 милиона долара. Осим вишеструке користи за компанију, пошто ћемо од следеће године моћи да производимо 180.000 тона катодног бакра годишње, реконструисана топионица доноси и оно што грађанима Бора недостаје цео један век – квалитетнији ваздух и боље услове рада – изјавио је генерални директор Србија Зиђин Копер Ћу Гуоџу и додао да је компанија недавно од ресорног министарства добила потврду о пуштању реконструисаних и нових металуршких објеката у пробни рад.
Гуоџу је подсетио и да је Србија Зиђин Копер 2021. само у изградњу система за пречишћавање димних гасова инвестирала 30 милиона долара и да се постројење за одсумпоравање одмах показало као изузетно ефикасно, пошто је већ те године емисија сумпор-диоксида смањена преко 90 процената.
–Мислим да смо реиндустријализацијом рударских и металуршких капацитета у Бору показали јасну намеру да улажемо у развој и будућност не само Бора, Мајданпека и Борског округа, већ целе источне Србије. Жеља нам је да Бор постане зелена, нискоугљенична и одржива база обојених метала у Србији, али и у Европи. Због тога смо, иако се Зиђин Мајнинг Група Уговором о стратешком партерству са Владом Републике Србије 2018. обавезала на инвестицију од 1,26 милијарди долара у наредних шест година, за пет реализовали улагања у износу две милијарде и 283 милиона долара – истакао је генерални директор Србија Зиђин Копер.
Цео један век у диму
Година 1906. се у стручној литератури помиње као година када је у Бору прорадила прва топионица. За локацију је још тада била изабрана површина од шест хектара, у непосредној близини рудишта, на падинама Чока Дулкана. Од извозног окна била је удаљена 1,1 км. Између извозног окна и топионице налазила се пржионица у којој се руда третирала (пржила) на отвореном. Након тога је са топитељма ишла у ватер-жакетне пећи. Због пржења руде на отвореном те 1906, у књигама је та година означена као година када је у Бору почело аерозагађење. “Политика” исте године доноси текст, у коме се “саветује господи да привремено напусте Бор, јер се очекују отровни гасови из топионице”. Чим је покренута производња, одмах је настало и аерозагађење, јер су сви металуршки отпадни гасови у целости емитовани у атмосферу. Зависно од врсте шарже металуршко искоришћење на бакру кретало се од 89 до 93 одсто, што је ниско, док је 97 до 98% сумпора у виду разблажених гасова СО2 емитовано из димњака непосредно у животну средину. Према подацима о пословању предузећа, објављених у “Рударском гласнику” 1910. године, Борски рудник је истопио бакар чија је вредност премашивала половину вредности укупне рударске производње у Србији. У књигама пише и “да се без претеривања може рећи да је рад топионице био катастрофалан по животну средину и здравље људи у Бору, јер су радничко насеље и само језгро града, због уштеде у транспорту, Французи градили непосредно уз рудник и топионицу”. Овако тешка ситуација узроковала је 1935. године, велики бунт становништва, посебно сељака из околних села, познат као “Влашка буна”. На жалост, тадашња влада, сем извесне надокнаде власницима имања, није условила француског концесионара Борског рудника, као загађивача, да уведе одговарајућа постројења и смањи загађење. Тотална емисија свих гасова топонице трајала се све до средине 1961. године, дакле пуних 55 година, када је пуштена у рад новоизграђена топионица и Турмова фабрика сумпорне киселине.
Реконструисана топионица ће, додао је, уместо мазута, угља и других високозагађујућих горива користити чист природни гас, па и концентрација прашкастих материја неће прелазити пет милиграма по нормалном кубном метру, што је у складу са еколошким стандардима Европске уније. Такође, отпадне индустријске воде биће пречишћаване и поново коришћене у производњи, а укупна емисија угљеника биће смањена на 0,62 тоне угљен-диоксида по тони произведеног катодног бакра. У исто време, индекс потрошње енергије биће смањен на 193,5 килограма стандардног угља по тони катоде, чиме ће бити достигнут међународни стандард.
– Поред многих изазова, верујемо да ће будућност свима нама донети напредак у сваком смислу и да ћемо пратећи нове технологије, уз вредне људе, унапређивати сваки сегмент пословања. Наша је обавеза да применом светских стандарда и модерних технологија у пословању, грађанима обезбедимо здраву животну средину и да рударство развијамо за добробит целог друштва. Мени лично је, на пример, било несхватљиво да више од 100 година у Бору није могао да буде решен проблем аерозагађења. Мало сам истраживао и у монографији која описује први век борске екстрактивне металургије од 1906. до 2006. наишао на занимљиве историјске чињенице које су, на жалост, то потврдиле – рекао је Ћу Гуоџу.
У светлу монументалне важности овог подухвата, пошто велики пројекти носе са собом и велику одговорност према локалној заједници, менаџмент Србија Зиђин Копер позвао је (21. септембра) представнике друштвено-политичког живота Бора и Мајданпека у разгледање нових и реконструисаних погона Топионице и рафинације, који су сада потпуно спремни за рад пуним капацитетом.
Од преузимања власништва у некадашњем РТБ-у Бор до краја августа 2023. године, Србија Зиђин Копер произвела је 326.300 тона бакра у концентрату и 8.992 килограма злата. Резерве ресурса којима компанија располаже износе девет милиона 90 хиљада тона бакра у руди, са просечним садржајем 0,392 одсто метала по тони, и 350 тона злата у руди, просечног садржаја 0,151 грам по тони.
Србија Зиђин Копер је на име разних пореза и накнада уплатила 421 милион америчких долара и закључно са августом 2023. дала кумулативни допринос друштвеној заједници у Србији од 787 милиона долара. Због тога се компанија сврстава у ред привредника који су имали највеће уплате по основу пореза и накнада. Реализовала је 185 донација и за побољшање здравствене заштите, саобраћајне инфраструктуре, образовања, спорта, традиционалне уметности и забавних садржаја за децу издвојила 4,5 милиона америчких долара.
