РТБ и борски Институт за рударство и металургију на заједничком задатку:
Испитивање полиметаличних сировина биолужењем
Спасковски: Жеља да дођем у Институт и видим све ново што је набављено појавила се када је купљена опрема за биолужење. Посебну драж представља заједнички пројекат на ову тему, па ће РТБ свакако потписати уговор са Институтом за испитивање свих сулфидних минерала из старог борског јаловишта. – У нову опрему је у последњих шест година уложено шест милиона евра јер нам је, између осталог, стало и да сарадња са РТБ-ом буде већа, а да технички и технолошки параметри у компанији буду још бољи. Опремљени смо свим лиценцираним софтверима и у стању смо да пружимо услуге из области рударства, геологије, хемије, припреме минералних сировина, геомеханике и полиметаличних минералних сировина, истакао је др Миле Бугарин
БОР. – Борски Институт купио је опрему вредну шест милиона евра и данас је, после шестогодишњег инвестиционог циклуса, у стању да испитује све минералне ресурсе, изузев нафте и гаса. У модерним лабораторијама, које је седмог децембра разгледало пословодство РТБ-а, стручњаци борске научно-истраживачке куће обављају испитивања, анализе, пробе и експерименте у области рударства, геологије, хемије, припреме минералних сировина, геомеханике и, од недавно, полиметаличних минералних сировина. Управо овај последњи сегмент и опрема за биолужење привукао је највећу пажњу стручњака РТБ-а јер борски и мајданпечки рудници располажу и полиметаличним лежиштима, попут „Тенке 1 и 2“, „Долова“, „Чока Марина“, али и сулфидним минералима, пре свега у старом борском јаловишту. Опрема за биолужење, вредна пола милиона евра, која треба да симулира индустријски процес континуалног биолужења полиметаличних сировина, постала је нова заједничка именица за рудник и институт из истог града и усмерила РТБ и ИРМ ка заједничком задатку и послу.
–Борски Институт је, морам признати, све ово време растао заједно са мном. Како је мени у радну књижицу уписиван радни стаж, тако је и Институт бивао све већи. Последњих неколико година растао је брже и ефикасније. Жеља да дођем и видим све ново што је набављено појавила се када је купљена опрема за биолужење. То ме је посебно „заголицало“ јер значи да данас и у Бору могу да се испитују и луже сулфидни минерали, а то је нешто што Американци, Руси и Запад већ раде. Посебну драж, зато, представља заједнички пројекат на ову тему, па ће РТБ свакако потписати уговор са Институтом за испитивање свих сулфидних минерала из старог борског јаловишта. Има још много интересантних ствари, па могу да кажем да, ако је у Бору неко стасао и има добар ехо, онда је то ова кућа – казао је генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски. Притом је подвукао да нема пројекта РТБ-а у коме се борски Институт није појавио и обавио свој део у компоненти пројектовања, разраде до пројектовања, истраживања, испитивања или анализа.
Истичући да му је велика част и задовољство да угости, како се изразио, сам врх РТБ-а, на челу са Спасковским, директор Института за рударство и металургију др Миле Бугарин нагласио је да је поносан што сарађује са највећом борском компанијом.
– РТБ нам је у венама, у крви, у инструментима. Дубоко у срцу и души. Поносни смо на све заједничке пројекте досад и стало нам је да степен сарадње у оквиру будућег развоја РТБ-а буде виши. Као институција у државном власништву, сарадња са Басеном заснована је на тржишним принципима и заједничком мотиву да технички и технолошки параметри РТБ-а буду још бољи. Опремљени смо свим лиценцираним софтверима и у стању смо да пружимо услуге из области рударства, геологије, хемије, припреме минералних сировина, геомеханике и полиметаличних минералних сировина – рекао је др Бугарин.
Руководство борског Института је, након официјелног дела и добродошлице, за менаџмент РТБ-а уприличило разгледање свих лабораторија, инструмената и опреме, а највеће интересовање и највише питања било је управо у лабораторији за биолужење.
Др Драган Милановић објаснио је на лицу места да је промена у области флотације основна предност опреме која треба да симулира индустријски процес континуалног биолужења полиметаличних сировина.
Главна предност биолужења је, по његовом мишљењу, то што је оно еколошки најприхватљивије и што ова технологија може потпуно да се интегрише у постојећи циклус РТБ-а Бор и његове полиметаличне сировине. Све би, како каже др Милановић, остало на истом нивоу, јер би се након биолошког процеса лужења и солвентне есктракције, електролиза и следећи вредносни ланац задржали.
На питање Спасковског да ли је биолужењем могуће елиминисати штетне материје, попут кадмијума, арсена и живе, др Драган Милановић је рекао: – Арсен је токсични елемент који утиче на бактерије. Међутим, код њега постоји модификација и све зависи од валенце у којој се појављује у растворима. Ако је тровалентан, онда је јако токсичан и убија све живо. Петовалентан није. Зато, рецимо, кад бактерије претворе арсен у раствор, можемо да му променимо валенцу и „преведемо“ га у арсен који није штетан, који остаје у талогу и може да се неутралише. Жива се не раствара, она остаје у талогу, а кадмијум и арсен се делимично растварају и после солвентне екстракције остају, могу да се неутралишу и негде безбедно складиште. Зато је мени изазов да то пробам у „Чока Марину“.
