Почетак Актуелно Рударство РТБ купио две најмодерније истражне бушилице

РТБ купио две најмодерније истражне бушилице

13 друго читање
0
0
653

 Приоритет – богатија руда

 

Врхунским самоходним дизел-бушилицама америчке фирме “Боарт Лонгyер” басенски геолози моћи ће да “завире” до три километра у дубину. – После тридесет година новом машином урађена бушотина дубља од хиљаду метара. – Са 47 бушотина у прошлој и овој години на подручју Кривељског камена утврђене геолошке резерве од 100 милиона тона руде веома повољне за прераду – каже Трајча Тончић. – РТБ располаже резервама од 1,3 милијарде тона бакроносне сировине, уз перспективу да пронађе још милијарду тона
РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеРББ.
– Свој први радни задатак за погон Истражних радова Рудника бакра Бор нова бушилица марке „ЛФ 230“ коју производи америчка фирма “Боарт Лонгyер“ окончала је бушотином од 1.111 метара у долини Ујеве реке подно Кривељског камена. Како нам рече технички руководилац Истражних радова Ђуро Виденовић, ово је прва бушотина те дубине који су направили РББ-ови геолози после 30 година! Последња таква, додуше дубока 1.423 метра, урађена је 1983. године током истраживања рудног тела “Борска река”. РТБ је почетком ове године купио две овакве бушилице и оне су по речима Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор, нешто најсавременије и најквалитетније што свет у овој области данас има.
РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеЈедна од нових машина поверена је Новици Гаурјановићу, бушачу на дубинском бушењу, и његовим помоћницима Новици Стефановићу и Николи Станковићу. На обали Ујеве реке су тек два-три дана и веома су задовољни радом бушилице. – На тридесетом метру дубине смо. Машина је нова, за хиљаду сати рада показала се добро, језгро излази сто посто – каже Гаурјановић. Управник Истражних радова Арсо Кљајевић “прискаче” техничким детаљима: – Ове бушилице су на дизел-погон и то еко-дизел, на гусеницама су и могу да остваре пречник бушења од 122 милиметра (са ПQ прибором), 96 мм (ХQ) и 76 мм (НQ). Са ПQ прибором могу да избуше до 1.195 м, са ХQ 1.815 м, а са НQ 2.695 м. Завршним БQ-прибором, односно профилом који се ређе користи, могу да допру до 3.495 метара! Опремљене су системом за језгровање, а за исплаку користе биоразградиве адитиве, што значи да имају наглашену еколошку димензију.

Сто милиона тона руде

РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеРТБ у истражном пољу 1818 има истражно право до краја ове године. Реч је о подручју од западне падине Кривељског камена (иза Каменолома) преко брда Чока Чурули, па даље атаром Малог Кривеља. – Током прошле и ове године овде је, са 47 бушотина, истражена прва од шест зона, односно подручје Кривељског камена. Њима је утврђено око 100 милиона тона рудних резерви са 0,28 одсто бакра, 0,1 грама злата по тони и 1,5 грама сребра – каже Тончић. – Врло је вероватно да ће половина поменутих количина рудних резерви имати просечан садржај од 0,3 одсто бакра, па и више. На основу прорачуна искоришћења, односно пројекта будућег копа, видећемо колике су билансне резерве.Важно је да минерализација почиње готово са саме површине, на три до десет метара, а посебно је интересантно што овде, за разлику од копова “Кривељ” и “Церово”, уопште нема оксидне руде. То је веома битно за њену флотацијску прераду, односно искоришћење метала. РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеПрве технолошке анализе које је урадио борски Институт за рударство и металургију показују досад највиши степен искоришћења руде бакра – изнад 85 процената! Такође, низак је и садржај сумпора, мањи је од 1,5 %!
За месец-два геолози ће ући и у трећу зону, односно на јужну падину Чоке Чурули где је за ову годину планирано око 3.000 м бушотина. То значи да ће до краја године у све ове три зоне избушити осам до десет хиљада метара, а наредне наставити након што продуже истражно право. То могу да ураде два пута на по две године, што ће им, по Тончићевим речима, бити довољно да комплетно истраже простор од 17 квадратних километара.
План геолошких истраживања РББ-а за 2013. годину (са три нове и две старе бушилице) износи 27.000 метара. Осим бушења у истражном пољу 1818, наставља се истраживање околине рудних тела “Т1” и “Т2” и околина рудног тела “Д” у Јами. Међутим, да би се то учинило мора да се уради истражни ходник од 500 метара за шта је потребно најмање пет-шест месеци.

Најмоћније машине

РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеТончић посебно наглашава да је куповином нових бушилица РТБ створио услове за израду најдубљих бушотина које свет данас ради: – Ово су најмоћније и најсавременије машине које је РТБ икада имао и од њих се може годишње очекивати минимум 16.000 метара истражних бушотина. Са њима ћемо моћи да бушимо и најдубље делове лежишта, мада треба рећи да су наша експлоатациона поља скучена, пошто су сва околна истражна поља запоселе најмоћније светске компаније. Тренутно имамо само истражно поље (1818), док су остала у саставу експлоатационих поља Бор – Кривељ, Церово, Мајданпек и Чока Марин.
Приоритет РББ-ових геолога је да буше дубље делове постојећих лежишта и подручје око Кривељског камена, где ће имати три до четири структурне бушотине од преко 2.000 метара. У наредној фази је зона јужно од борске флотације, а онда Церово, пошто су најдубље бушотине (а ишле су до 600 м) у лежиштима “Краку Бугареску” и “Церово примарно” остале у руди и указују да се минерализација (и то са 0,3 до 0,4 одсто бакра) наставља у дубини.
РТБ купио две најмодерније истражне бушилицеБез обзира што су Тимочку Крајину запосели геолози великих страних компанија, ваља знати да РТБ данас располаже са 1,3 милијарде тона резерви просечног садржаја 0,33 одсто бакра и перспективом да у истражном пољу 1818 и експлоатационим истражним пољима пронађе још милијарду тона. То су огромне резерве руде – наглашава Тончић – међутим, наш приоритет је да додатним истраживањима, поготово дубљих делова лежишта која се већ експлоатишу, повећамо садржај бакра у руди која ће ићи на прераду у флотације. Циљ су нам богатија рудна тела, али је и све што пронађемо изнад 0,3 одсто добродошло у настојању да нову топионицу задовољимо сопственим, квалитетним концентратом. Такође смо, код надлежног министарства, покренули поступак за одобрење истраживања и на другим локалитетима у Србији.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…