Рудници бакра Бор позитивно пословали у првом полугодишту
Очекују даљи раст прихода
РББ „у плусу“ и са амортизацијом (2,18 милиона динара) и без ње (886 хиљада). – На основу позитивних кретања цене бакра – каже директор Небојша Виденовић – очекује се раст приходне стране и у наредном периоду имајући у виду актуелне мере штедење. – Откопано 6,09 милиона тона руде, прерађено 6,13 милиона тона и испоручено 13.238 тона бакра у концентрату
РББ. – Рудници бакра Бор остварили су позитиван пословни резултат у првој половини ове године. Како нам је рекао директор Небојша Виденовић, закључно са јуном, биланс без амортизације је „у плусу“ 2,18 милиона, а и са њом је 886.635 динара. На основу позитивних кретања цене бакра, он очекује раст приходне стране и у наредном периоду, а с обзиром на смањење свих врста расхода по основу мера штедње, до краја године се могу очекивати још бољи пословни резултати. Подаци из рудника и флотација указују на милионе тона ископина којима се дошло до домаћег бакра без губитака.
–Од јануара до јуна у целом РББ-у откопано је 6,09 милиона тона руде, што је само за 170.615 тона мање него што је планирано, а индекс од 97% показује да смо били готово на плану – каже Виденовић. – На површинским коповима „Велики Кривељ“ и „Церово“ уклоњено је 4,3 милиона тона јаловине, а остварени садржај бакра у руди на поменутим коповима је 0,295%, што је 6,33% више од планираног. У флотацијама РББ-а (Кривељ и Бор) прерађено је 6,135 милиона тона руде и произведено 13.238 тона бакра у концентрату, уз флотацијско искоришћење од 82%, што је преко 98% у односу на планирано. Очигледно да је подбачај у откопавању руде незнатан, док је у раскривању узрокован, највећим делом, ниском расположивошћу рударске, првенствено транспортне механизације на кривељском копу. Улажемо напоре да превазиђемо тај проблем и да до краја године надокнадимо заостатак.
„Кривељ“ и „Церово“
Одвојено гледано, површински коп „Велики Кривељ“ је у првом полугодишту дао 4,9 милиона тона влажне руде или само 1,4 одсто мање од плана, па ће се у наредном периоду, повећањем расположивости рударске опреме, и то превазићи. Међутим, садржај бакра у руди је чак 11,16 одсто већи од планираног тако да је дато 14.645 тона или 1.283 тоне више него штоје задато планом. На „Церову“ („Цементација 1“), до истека јуна откопано је 915.600 тона влажне руде и 2,038 милиона тона раскривке. Садржај бакра је тек 0,139%, а последица је већег осиромашења приликом откопавања ободних и завршних делова лежишта. 
– Годишњим планом био је предвиђен почетак раскривања „Цементације 2“ – каже Виденовић – али су још у току активности на откупу земљишта, измештању далековода и изради приступних путева до овог копа, тако да ће ускоро започети раскривање, а потом и експлоатација.
У кривељској флотацији за пола ове године прерађено је 4,856 милиона тона влажне руде са тамошњег копа (просечног садржаја 0,285% бакра) и произведено 66.330 тона влажног концентрата са просечно 18,64 одсто бакра. То је дало 10.992 тоне овог метала у концентрату, што је скоро 98% плана. Искоришћење бакра је 82,29 одсто, а временско искоришћење млинова безмало 93 процента.
–Током овог периода, руда је била знатно флотабилнија него претходне године – напомиње директор РББ-а. – Уз редовно одржавање, погон дробљења је радио стабилно, а основни проблеми односе се на рад и одржавање млинских секција. Током зимских месеци отежано је радио погон филтраже. Да би се испоштовали захтеви топионице неопходна је набавка филтер-пресе, а пошто је експлоатација „поља 1“ флотацијског јаловишта при крају, упоредо са надвишењем јаловишних брана до коте 393 метра, покренута је израда Допунског рударског пројекта узводног проширења јаловишта „Велики Кривељ“ изградњом „нулте бране“ и „нултог поља“ и отпочела изградња нових колектора.
Јама и борска флотација
За шест месеци у Јами је откопано и извезено 267.385 тона руде (или 89% планиране). Садржај бакра у њој је 0,56% или скоро планирани (99,5%), тако да је добијено 1.469 тона бакра или преко 90% планираног. У рудном телу „Брезаник“ откопано је 41.659 тона руде са 0,8% метала, што је укупно 325,7 тона бакра у руди. Из “Тилва роша” извађено је 90.454 тона влажне руде са 0,54 одсто бакра, што је дало 477,2 тоне овог метала, а из „П2А“ 7.353 тона руде са 0,6 одсто метала, или преко 43 тоне бакра. 
Од припремних радова у „Борској реци“ на коти -130 урађено је 512 метара етажног и откопних ходника, а 20 метара дубље 1.649 метара такође откопног ходника. По плану, из припремних радова требало је добити 188.000 тона руде са 0,452% бакра, а дато је 130.686 тона са средњим садржајем од 0,424 одсто.
Борска флотација је за шест месеци прерадила 270.151 тону јамске руде (преко 90% планиране), са 0,525 одсто бакра, што је 95 одсто планиране. Притом је током флотацијске концентрације остварено искоришћење бакра од 86 одсто и добијен концентрат са 20,79 процента „црвеног метала“. Борска флотација је услужно прерадила и 125.884 тона шљаке и хладног материјала из нове Топионице. Средњи садржај бакра у шљаци је 2,389 одсто, а његово искоришћење при флотацијској преради преко 65%. Садржај бакра у концентрату је 21,82 одсто, док је средњи садржај бакра у 6.731 тона прерађеног хладног материјала нешто преко 24 одсто. Рецимо и то да је Фабрика креча у Заграђу произвела 23.084 тона комадног креча (уместо планираних 28.110 тона), што је било довољно за потребе басенских флотација. Због проблема у делу погона, уместо планираних 1.500, ТИР-у су испоручене 953 тоне хидратисаног креча.
Гради се „Нулто поље“ кривељског јаловишта
–Највећа инвестиција РББ-а у претходном периоду – истиче Виденовић – јесте изградња новог главног колектора за девијацију Кривељске реке, као и колектора Сарака потока и Борске реке. То ће омогућити довођење „нултог поља“ у оперативно стање и тако обезбедити несметан рад кривељске флотације. За изградњу новог главног колектора Кривељске реке планирано је око 500 милиона динара. Изградња је започела крајем 2016. године и до сада је изграђено 540, од укупно 1.580 метара, што је око трећине потребне дужине. За то је употребљено 2.800 м3 бетона (марке МБ 45) од сулфидно-отпорног цемента, уграђено 360 тона арматуре и ископано 45.000 кубика земље за његово постављање. Почетак изградње остала два мања колектора започеће средином августа и за њих је планирано око 400 милиона динара.
