Србија привлачна светским рударским компанијама

 

Александар Антић: Данас у Србији постоји 250 експлоатационих и више од 110 истражних поља. Реч је о озбиљним рударским и геолошким активностима јер ћемо само у овој години имати око 60 милиона долара инвестиција у истраживању. То је за једну, ипак, релативно малу државу, озбиљна бројка и доказ да у Србији раде озбиљне иностране компаније, изјавио је министар рударства. – Успели смо као држава да из једног прилично тешког амбијента у коме се компанија у прошлости нашла, РТБ Бор поставимо „на ноге“, да инвестирамо и „оплеменимо“ његово функционисање изградњом нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Тиме смо потпуно променили слику која је пратила борску компанију и лошу еколошку поруку која је до белог света стизала из источне Србије, рекао је Антић говорећи о рударској слици у Србији. – Б. Спасковски: Једино у Тимочком региону, на тако малом месту, можете пронаћи и експлоатисати бакар, олово, цинк, злато, све врста угља – од лигнита, преко мрког и каменог, до антрацита – кварц, глину. Осим руде бакра, сребра и злата, чије су сигурне резерве процењене на милијарду и 355 милиона тона, а то је довољно за још сто година нашег рударског и топионичарског посла, РТБ Бор је своју будућност осигурао и у новој, најбољој доступној технологији
БЕОГРАД
. – Европска конференција о рударству и геолошким истраживањима (МИНЕX), која се сваке године одржава у другој земљи, а ове је уприличена у Србији, окупила је више од 160 делегата из целе Европе, али и Канаде, Азије и других делова света. Конференција је била прилика да се на једном месту сретну представници европских и светских рударских компанија, европских фондова, произвођача опреме и софтвера, консултантских компанија, истраживачких и геолошких института, невладиних организација и банака. О будућности рударства у Србији, земљи коју су светски стручњаци у овој области оценили веома атрактивном за геолошка истраживања, на конференцији су говорили министар рударства Александар Антић и генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски, потом амбасадори Канаде и Велике Британије у Србији, Филип Пинингтон и Денис Киф, као и директор ЕБРД банке у Србији Даниел Берг.
Истичући задовољство што је ове године Београд домаћин овако важног скупа, министар Александар Антић, захваљујући се најпре канадском и британском амбасадору који су присуством, али и активним учешћем дали додатни значај конференцији, казао је да је рударство један од кључних елемената програма Владе Србије за развој државе.
Заиста полажемо велике наде и улажемо доста енергије у развој рударства у Србији, а све са идејом да у том сегменту начинимо кључне искораке ка снажнијем развоју БДП-а земље. Рударство као једна од базних индустријских грана може да покрене развој Србије у једном ширем фронту и верујем да смо у протеклих неколико година направили озбиљне кораке у том правцу. Имали смо добре резултате и, оно што је можда најзначајније од свега, послали смо низ јаких порука великим и озбиљним рударским компанијама које желе да дођу у Србију и ту истражују. Све оне добиле су поруку да је Србија једно озбиљно друштво у коме је рударство препознато као значајан сегмент и да је то земља где инвеститори имају апсолутну сигурност и подршку државе у смислу јасног и транспарентног процеса, у коме ће своју инвестицију моћи да воде од почетка до краја, без мењања правила игре у току саме игре. Уверен сам да је управо то један од кључних елемената у тако озбиљним инвестиционим циклусима, као што је инвестиција у рударству – рекао је Антић.
Наводећи да му је као политичару било посебно задовољство да тимски делује са сарадницима из министарства, али и са људима из рударских компанија, попут РТБ-а Бор и Благоја Спасковског, Александар Антић је отворено казао да је од њих много тога видео, научио и стекао драгоцена искуства.

Покушали смо да урадимо један озбиљан посао, да не измишљамо „топлу воду“, већ да заједно направимо амбијент који одговара онима за које се амбијент и ствара. Као министарство и држава смо, прихватањем да Закон о рударству радимо заједно са ГРАС-ом и представницима рударске индустрије, изашли из једне уобичајене сујете која је специфична за нас из администрације. Али, зато данас могу да кажем да Србија има одличан законодавни оквир, а тај оквир има за последицу низ добрих података који се огледају у следећем: У Србији у овом тренутку постоји 250 експлоатационих поља и, оно што је још значајније, више од 110 истражних поља. Реч је о озбиљним активностима и пољима, пошто ћемо само у овој години имати око 60 милиона долара инвестиција у истраживању. То је за једну, ипак, релативно малу државу, озбиљна цифра и доказ да у Србији раде озбиљне компаније – рекао је министар Антић. Додао је да, када говори о укупној рударској слици у Србији, ту, пре свега, мисли на РТБ Бор. – Успели смо као држава да из једног прилично тешког амбијента у коме се компанија у прошлости нашла, РТБ Бор поставимо „на ноге“, да инвестирамо и „оплеменимо“ његово функционисање изградњом нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Тиме смо потпуно променили слику која је пратила борску компанију и лошу еколошку поруку која је до белог света стизала из источне Србије. Данас је тамо ваздух потпуно чист, а небо изнад Бора је без дима. Озбиљна рударска активност РТБ-а Бор почела је да даје резултате и компанија је данас на стабилним „ногама“ – нагласио је Александар Антић.
Министар рударства додао је и да држава уложе доста у Колубару и Костолац, те да је ове године готово 30 милијарди инвестиција планирано за модернизацију производње у Колубари.
Пожелевши свима добродошлицу у Бор и Рударско-топионичарски басен Бор, генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски је у наставку конференције амбасадоре Канаде и Велике Британије, као и делегате учеснике, поздравио рударским „срећно“.
Добро дошли 16. јуна у РТБ, компанију која већ 114 година ради на једном од богатијих налазишта обојених и племенитих метала у Европи. Желим вам добродошлицу у тимочку еруптивну зону, зону геолошких аномалија. Зашто аномалија, најбоље ће разумети геолози, али да појасним: Зато што једино у Тимочком региону, на тако малом месту, можете пронаћи и експлоатисати, пре много векова гвожђе, а данас бакар, олово, цинк, злато, све врста угља – од лигнита, преко мрког и каменог угља, до антрацита – кварц, глину. Тимочки регион је богатство Србије јер, само у случају РТБ-а Бор, на површини и у дубини земље, познате и признате резерве руде – из које производимо бакар, сребро и злато – до сада су истражене до половине свог укупно истраженог потенцијала. Друга половина довољна је за још сто година нашег рударског и топионичарског посла. Осим руде, чије су сигурне резерве процењене на милијарду и 355 милиона тона, РТБ Бор је своју будућност осигурао и у новој, најбољој доступној технологији. Уз велику помоћ и несебичну подршку Владе Србије изграђене су нова топионица и нова фабрика сумпорне киселине. Нова металуршка постројења данас раде одлично и остварују дизајниране параметре. Донела су нам чисто небо и унапређену заштиту животне средине, побољшање организације рада и виши квалитет свих сегмената пословања, нарочито безбедности на раду – рекао је Спасковски. Говорећи у наставку о годишњој производњи РТБ-а која је, како је рекао, „тешка“ близу 11 милиона тона руде из Кривеља, седам милиона из Мајданпека и 600 хиљада тона руде из Јаме – што укупно износи 45 хиљада тона бакра – Спасковски је подвукао значај даљег развоја рударства и отварање нових лежишта. – Годишња производња бакра може бити већа уз квалитетније финансирање. Уз проналажење нових или отварање већ пронађених богатих налазишта обојених и племенитих метала. Уз ефикаснији приступ светском тржишту и будућим технологијама нове генерације. А, уз глобалног стратешког партнера, све ово је могуће и будућност РТБ-а Бор може почети већ данас. Постоје компаније пред којима су године, можда деценије успешног рада, али скоро да не постоје компаније које имају пред собом гарантован читав век будућности. То је РТБ Бор, компанија у којој бакар производе стручни људи, који се рударством, топљењем и рафинирањем метала – често и у истим породицама – баве генерацијама – закључио је Спасковски.
Европски форум о рударству и геолошким истраживањима (МИНЕX) завршава се 17. јуна, када ће учесници ове међународне конференције боравити у једнодневној посети Бору.
фото: Владан Делић

Погледајте још...

Оставите коментар