Са младим јахачима на борском хиподрому

У седлу Еугеније и Андромеде

 

Два расна тркачка грла, пристигла летос из ергеле Љубичево као донација Коњичком клубу, напречац су освојила симпатије борских љубитеља коња који свакодневно долазе да их хране, тимаре и уче да јашу
БОР. – Борски коњички клуб постоји тек два месеца а окупио је стотинак младих који воле коње и јахање. Док они мало старији, између 14 и 20 година већ добро јашу, млађи још уче уз њихову и помоћ особља Зоо-врта у чијем су власништву две прелепе кобиле Еугенија и Андромеда. Ти старији помажу и око неге ових доскора тркачких грла. – Ове две кобиле смо летос добили из Пожарвца, из ергеле Љубичево, као донацију, и са њима пет пута недељно, и пре и поподне, одржавамо часове јахања – каже Климе Биткоски, директор Зоо-врта. – На општу радост сви имају прилику да узму узде у руке. Коњи су, иначе, под сталним надзором доктора ветерине, а о њима брину и наши радници уједно помажући младим јахачима да успоставе први контакт са животињама, да се попну у седло и направе први круг у коралу.

Како смо чули од Биткоског, чланови Коњичког клуба не плаћају никакву чланарину, осим по 330 динара годишњег личног осигурања за случај повреда. Опрему за јахање купио је Зоолошки врт, а купиће још две-три џокејске униформе. – Био бих задовољан ако за месец дана из наше школе јахања изађе бар десетак галопера, а надам се да ће на пролеће бар њих педесетак појурити хиподромом. Међу онима које смо недавног поподнева затекли око корала, Марјан Додић је већ показивао завидну кандидатуру, а срели смо и групу средњошколки.
Пошто су прилично вешто, чак и касом, направиле неколико кругова у седлу својих љубимица, прилазимо рођеним сестрама Ањи и Лени Кочовски. Оне су гимназијалке, прва чеврти а друга трећи разред, и на питање откуд и откад љубав према коњима, Ања весело одговара: – Одавно! Од малена! Најпре сам волела псе, па онда коње и баш ме обрадовала вест да можемо овде у Бору да јашемо. Одмах смо се уписале у Коњички клуб и ту смо и кад је по распореду наша група (има их четири), и кад није. Моја љубимица је Ева, а сестрина Ада. Много волимо јахање, јер нас потпуно опушта, сви проблеми тада “побегну” од нас.
Ањин и Ленин отац, који будно прати њихово напредовање, у шали додаје да ће им за први галоп купити оно одело за мотоциклисте са свим заштитама, за сваки случај. – Напишите, рече г-дин Горан Кочовски, да су родитељи веома захвални што њихова деца имају прилику да овде уче јахање. Јер, то је јако скупо у другим коњичким клубовима. Само један сат јахања није испод две и по хиљаде динара. Кошта и чланство, иако та деца тимаре коње, сређују штале… Ово је јединствена прилика у Србији да се неко бесплатно обучава да јаше.
Заједно са сестрама Кочовски јахање учи и и њихова нераздвојна другарица Катарина Стојков: – Ми смо као сестре, дружимо се већ десет година, каже Каћа, која је који минут пре имала проблеме са несташном Андромедом, али се све добро завршило. Прилази нам и Кристина Михајловић, ученица трећег разреда Машинске школе, која је баш сигурна у седлу и коју ни пад, због којег је паузирала две недеље, није обесхрабрио. Коње је заволела још као мала, код деде на селу у околини Куршумлије, али тада их је само гледала и хранила: – Кад сам летос чула да се отвара хиподром и Коњички клуб одмах сам дошла овде. Уопште се нисам плашила, одмах сам пришла, шетала коње, хранила их и то траје скоро већ два месеца. Објашњење како тече школа јахања Кристина је завршила речима: – Пре свега мора да се научи држање узде. Јер ко то не савлада неће моћи да „управља“ коњем.
Обавеза Дејана Вељковића, запосленог у Зоо-врту, његовог друга Драгана и још једног Дејана, јесте да брину о миљеницама ове деце. Ујутру, пре седам, Вељковић дође да нахрани и напоји коње, отимари их, пусти да се истрче и тако загрејани дочекају јахаче. Онда их оседла и почиње час. – Ко је јахао раније одмах иде у седло – каже Дејан. – Ко није, прво шета коње, тимари их док се не привикне. А, махом долазе деца која никад нису “уживо” видела коња, а камоли га додирнула или јахала. За њих је доживљај и да су само поред ових моћних животиња.