Седмомесечна производња Рударско-топионичарског басена Бор
Двадесет пет одсто више бакра
РТБ за седам месеци произвео 21.605 тона катодног бакра, преко пола тоне злата и непуне три тоне сребра. – У биланс борских металурга уписана и производња 4,8 хиљада тона дипформинг жице, 750 тона плавог камена и 55 хиљада тона сумпорне киселине. – Рудари Бора и Мајданпека од почетка године ископали девет и по милиона тона руде, а њеном прерадом у флотацијама добијено 20.660 тона бакра у концентрату
РТБ. – У једином домаћем руднику бакра и злата, Рударско-топионичарском басену Бор, за седам месеци произведено је, баш како је и планирано, 21.605 тона катодног бакра, што је 25 одсто више него прошле године. Производња племенитих метала је, међутим, у овом периоду била десетак процената боља од плана јер је од јануара до јула дато преко пола тоне злата и непуне три тоне сребра.
Погони Топионице и рафинације за седам месеци прерадили су 137.692 тоне сувог концентрата и искључиво из домаћих сировина произвели 25.921 тону анода, односно 21.605 тона катода. Борски металурзи су, такође, у седмомесечни биланс уписали и производњу 4.838 тона дипформинг жице, 748 тона бакар-сулфата (плавог камена) и 54.868 тона сумпорне киселине. У Ливници су, с друге стране, линија бакра, месинга, бронзе и ливница фазонских одливака укупно дале 875 тона производа.
Мајданпечки и борски рудари су од почетка године ископали девет и по милиона тона руде, што је у поређењу са прошлогодишњих 7,8 милиона тона боље за 20 одсто, а из ње је „извучено“ укупно 20.660 тона бакра у концентрату. За седам месеци са мајданпечког и борских лежишта уклоњено је и 19,2 милиона тона раскривке, па су укупне ископине у овом периоду биле „тешке“ 28,7 милиона тона.
Ови резултати допринели су да се РТБ Бор нађе на листи 15 највећих извозника у Србији, и то у златној средини, јер је, према подацима Управе царина, од јануара до јула ове године извезао робу вредну 73,9 милиона евра. Додајмо томе чињеницу да су на листи перјаница српских извозника РТБ Бор и ХИП Петрохемија – две једине и заиста домаће компаније (осталих 13 су стране фирме), али и запажање да је међу њима врло мали број тзв. нето извозника, оних који на страно тржиште извозе робу произведену искључиво од домаћих сировина, без увозних компоненти.