Скупштина Србије о Предлогу закона о стицању права својине над земљиштем и објектима
Земљиште и непокретности РТБ-а Бор прелазе из друштвене у приватну својину
Александар Антић: Кључно је што ће се овим законом успоставити право својине у корист РТБ-а Бор над грађевинским земљиштем које је обухваћено катастарским парцелама Републике Србије, а на којима је РТБ Бор уписан као њихов корисник, као и право својине у корист РТБ-а над државним земљиштем где је компанија досад била уписана као држалац. Друштвена својина уписана на непокретностима у РТБ-у Бор претвара се у приватну. – Процене говоре да ће, реализацијом инвестиционог циклуса „Зиђина“ у следећих шест година, наших 37% власништва у РТБ-у вредети тада далеко више него 100 одсто које сада имамо, изјавио је министар рударства на седници Скупштине Србије
БЕОГРАД. – Образлажући пред посланицима у Скупштини Србије (28. новембра) Предлог закона о стицању права својине над земљиштем и непокретностима, министар рударства и енергетике Александар Антић казао је да је циљ овог закона уређење вишедеценијског проблема у вези статуса објеката и земљишта које користи или чији је држалац РТБ Бор. Тако би грађевинско земљиште у државној својини на којем је РТБ уписан као корисник, као и земљиште у власништву Републике где је борска компанија регистрована као држалац, постало – приватно власништво РТБ-а Бор, а друштвена својина уписана на његовим непокретностима постала – приватна својина.
–Овим законом ће државним органима и институцијама бити омогућено лакше и брже доношење одлука везаних за решавање неуређеног статуса непокретности РТБ-а Бор. Кључно је што ће се њиме успоставити право својине у корист РТБ-а Бор над грађевинским земљиштем које је обухваћено катастарским парцелама Републике Србије, а на којима је РТБ Бор уписан као њихов корисник, као и право својине у корист РТБ-а над државним земљиштем где је компанија досад била уписана као држалац. Друштвена својина уписана на непокретностима у РТБ-у Бор претвара се у приватну и то кроз процедуру која ће државним органима омогућити добар, брз и ефикасан рад – образложио је на седници Скупштине Србије министар Антић.
Foto: Dragan Kujundžić
–Знате да рударење у борском и мајданпечком басену траје дуже од 100 година и да је, као такво, одиграло капиталну улогу у развоју читаве источне Србије и имало значајан утицај на развој укупне српске економије и то као један од стубова најзначајнијих система који је дао велики допринос укупној индустријализацији земље. Нажалост, стицајем разних околности кроз које је у различитим периодима пролазило друштво и наша држава, крајем деведесетих, а посебно после 2000. године, РТБ Бор запао је у озбиљну кризу. Резултат те кризе довео је до тога да РТБ Бор од 2004. године буде у процесу реструктурирања, а кад тако кажем, читајте српски да је он још у том тренутку био зрео за банкрот, а да је мером државе био заштићен од плаћања било каквих обавеза и као такав могао да настави да ради. Нажалост, и да настави да генерише губитке. Ти губици су већ 2008. године изашли на 1,3 милијарди и отприлике се држали ту негде до 2010. На том нивоу их је дочекала и ова Влада која је, пре свега, у први план истакла потребу да учини нешто да се гигант „стави на ноге“. Овде хоћу да нагласим неколико круцијалних ствари: завршили смо топионицу 2014. године, чиме смо решили питање ефикасности саме металургије, али и један од кључних проблема са којима се „Бор“ до тада суочавао – питање екологије. Са друге стране, уложили смо знатна средства у модернизацију и повећање ефикасности флотација и набавку додатне рударске опреме којом смо подигли производњу бакра, пре свега из сопствених концентрата. Она најважнија ствар коју смо урадили везана је за регулисање историјских обавеза РТБ-а, од којих неке вуку корене из педесетих година прошлог века. Унапред припремљеним планом реорганизације компаније уредили смо та финансијска потраживања, дефинисали начин и рокове њихове отплате и, де факто, омогућили РТБ-у да коначно, након дугог периода, „промоли нос изнад површине воде“, почне да функционише ефикасно и остварује одређену добит. Учинили смо га атрактивнијим – рекао је министар рударства.
У том контексту, дигресијом о историјату свих тендера кроз које је РТБ прошао у последњих 12 година, Александар Антић је подвукао: – Од 2006. до 2009. године десила су се четири неуспешна покушаја приватизације, односно проналажења стратешког партнера за РТБ. На те јавне позиве које су упућивале тадашње владе, односно Агенција за приватизацију, готово да се нико није јављао. Последњи пут покушано је 2009. године када је нуђено 67% имовине за 194 милиона долара, односно 40 процената за 116 милиона долара. Ни на тај позив није стигла ниједна адекватна понуда. Анализирајући та искуства и те неуспешне покушаје кроз које су претходне власти пролазиле, настојали смо да, пре свега, направимо добру атмосферу око РТБ-а и један прихватљив оквир за велике стране компаније. Да уђемо у размену информација са њима и дијалог, а све ради разумевања РТБ-а Бор, али и да ми разумемо у ком правцу тржиште размишља да РТБ треба да се развија.
Да подсетим – казао је Антић – у последње две године имали смо потписане уговоре о поверљивости информација или NDA (non-disclousre agreement) са 11 великих светских рударских компанија. Када смо проценили да је направљена адекватна атмосфера, потребна да нас доведе до успешне понуде и утакмице „великих играча“, ушли смо у процес избора стратешког партнера за РТБ. За тај модел приватизације определили смо се ценећи пре свега потребу да избором стратешког партнера пронађемо компанију која ће препознати нашу визију да се РТБ развија, да у њега уложи капитал и повећа производњу. Желим да подсетим посланике и ширу јавност да смо имали један потпуно транспарентан поступак и да смо стратешког партнера тражили међународним јавним позивом, објављеним и у „Фајненшл Тајмсу“. Добили смо солидно интересовање, а ја бих рекао значајно, тендерску документацију откупило је више компанија, три су се јавиле да се такмиче, две су имале потпуно исправну документацију и ми смо, као најбољу, изабрали понуду кинеске компаније „Зиђин“. Једна од најснажнијих светских компанија у развоју је за 350 милиона долара докапитализације РТБ-а Бор тражила 63 одсто власништва, уз гаранцију намирења дугова из УППР-а, односно свих финансијских обавеза са којима се РТБ још увек суочава, очување свих пет хиљада радних места и обезбеђење бизнис и инвестиционог плана у вредности 1,26 милијарди долара у периоду од пест година.
Циљ је – закључио је министар – да после три године производња бакра из сопственог концентрата, која сада износи 40 хиљада тона, достигне 80 хиљада тона, а да након шесте године она буде између 120 и 150 хиљада тона бакра из сопственог концентрата. Значи, у периоду од шест година, реализацијом инвестиционог циклуса вредног 1,26 милијарди долара, производња у РТБ-у Бор биће три до четири пута већа него сада, а то ће драматично позитивно утицати на нашу укупну привреду и раст БДП-а, али и на вредност саме компаније. Процене говоре да ће наших 37% власништва у РТБ-у тада вредети далеко више него 100 одсто које сада имамо!
