Спасковски: РТБ стабилизује производњу и финансије
Партнерством до нових рудника
Подршка и стрпљење Владе, као и залагање запослених, учинили су да РТБ више није критичан, он почиње да развија рударску производњу, али не може сам – казао је Спасковски. – Треба нам стратешки партнер да уложи у руднике како бисмо прерађивали домаћи концентрат на коме је највећа зарада, стварали већи приход, па тако и већу корист за државу. – Са 4.000 тона бакра из концентрата и још 400 тона месечно из шљаке и хладног материјала, РТБ је дошао у стање да сам себе издржава и отплаћује обавезе. – Пожар који се десио у Фабрици сумпорне киселине нанео је већу штету него пад цене бакра. – Канадски „Мондоро“, који у околини Бора истражује већ шест година, заинтересован да улаже у развој борског рударства („Церово“ и „Борску реку“) и да руду прерађује у РТБ-овим флотацијама и топионици
БОР. – Учестали написи о кинеским, али и компанијама из Америке и Канде као потенцијалним стратешким партнерима Рударско-топионичарског басена Бор, а посебно посета менаџера канадске компаније “Мондоро” 14. марта, као и недавни ремонт којим су коначно отклоњене све последице пожара у Фабрици сумпорне киселине, били су повод гостовању генералног директора Рударско-топионичарског басена Бор Благоја Спасковског на борској телевизији у емисији “Актуелно”. Поменута канадска компанија овде преко шест година истражује Тилва њагру и око Борског језера, али се тек 13. марта појавила у Министарству приривреде, а наредног дана и у РТБ-у, да разговара о улагањима у развој борског рударства. – Занима их сарадња са РТБ-ом, улагања у нове руднике (“Церово” и “Борска река”), а посебно ми се свидело – казао је Спасковски – што је менаџер компаније Теодора Дечев, пошла од тога да ће руду коју је “Мондоро” пронашао прерађивати у нашим флотацијама и топити у нашој топионици, иначе “гладној” концентрата. Значи, не разговарају о томе да праве нову флотацију, што показује да не желе да додатно прљају еколошки одавно угрожену околину Бора.
Колико и зашто улагати
Наводећи како је и сам премијер Србије Александар Вучић, на “Копаоник бизнис форуму” истакао да је РТБ у суштини “жедан” капитала, пре свега за завршетак развоја Мајданпека, што је 25 до 30 милиона евра, Спасковски је казао да Влада Србије чини напоре да се уложи и освежи Мајданпек, подигне производња на 7,2 до 7,5 милиона тона годишње прераде, односно открије лежиште и постигне континуитет. Али, држава и сам РТБ не могу да обезбеде 250 милиона евра основног капитала, или 280 укупно са обртним, за отварање „Церова примарног“. – То је позамашна цифра и управо због тога треба ићи на стратешко партнерство, на проналажење инвеститора који би уложио свој капитал, а ми руду, радну снагу, искуство и знање. Потребан је, такође, позамашан почетни капитал (реда величине 150 милиона долара) за отварање „Борске реке“, па капитал за доистраживање “Северног ревира” и “Чока Марина” у Мајданпеку који, такође, немамо. Тако се, ето, нуде четири поља. На првом месту „Церово“, на другом борска Јама, на трећем “Северни ревир”, на четвртом “Чока Марин”. Као пето, треба истраживати борско подручје у делу који припада РТБ-у, пошто сам убеђен да на већим дубинама леже огромна богатства. Јер и “Чукару Пеки “ код аеродрома је на великој дубини, испод 500 па скоро до 2.300 метара.
Спасковски је овом приликом навео неколико фактора која су допринели да интересовање за РТБ порасте. Пре свега, то је стабилизација производње на поменутих 4.000 тона бакра месечно. – То је показатељ – рече он – из кога се види да овде неко зна да ради. Завршетак топионице говори да се овде може топити јефтиније, мада и поред тога што је Бор проглашен “еколошком звездом” као најчистији град у Србији, нисам осетио да постоји некаква радост или признање тим људима који су је градили и залагали се да борско небо буде чисто. Али, Запад то цени. Да топионица није изграђена, мислим да Бор нико не би ни погледао. Са старом топионицом, са онаквом загађеношћу, овде нико не би дошао. Битан фактор је и што је цена бакра кренула навише, а четврти, изузетно важан, јесте политичка стабилност. За разлику од окружења, Србија је има, а инвеститори воле. Инвестирању у прилог иду и аутопутеви који се граде према Солуну и Софији. Са овом Владом изграђено је 138 километара, колико није од деведесете до пре две године, а Србија је и још неоткривена земља када су минерална богатства у питању.
Образлажући зашто ваља улагати, Спасковски је казао: – Највећа је зарада на сопственом концентрату и отуд је све актуелнији приступ и Владе и РТБ-а да треба отварати нове руднике и тако омогућити већу зараду новој топионици која у суштини „гладује“. Ми сада топимо и концентрат из увоза, али је зарада на тој услужној преради изузетно мала. Не зарађујемо онолико колико бисмо да прерађујемо домаћи концентрат, без обзира чијег је порекла, да ли је РТБ-ов, који доноси највише новца, или је, сутра, концентарт стратешког партнера и РТБ-а.
Са ценом бакра расте и интересоавање
Одговарајући на питање да ли раст цене бакра утиче на раст интересовања за партнерство са РТБ-ом, Спасковски је казао да цена у сваком случају томе доприноси, али да се интересовање тек очекује јер се очекује и видније напредовање цене: – Данас сам добио прогнозу “УБС банке” која каже да ће већ следеће године цена бакра бити 7.600 долара за тону. То је цена која покрива све трошкове и доноси одличну зараду. Али, пазите, цена бакра није опредељујућа. Успешност се не може зидати на производњи каква је била 2008. године: осамсто – деветсто тона бакра месечно! Данас је то 4.000 тона бакра из сопствених рудника, што је већ некакав темељ. Па, ево примера: да ли је неко на темељу страћаре подигао десетоспратницу?!
–Морам рећи – подвукао је Спасковски – да је пожар који се десио у Фабарици сумпорне киселине нанео знатно већу штету него пад цене бакра. Фабрика је почела да ради 23. марта претпрошле године, десио се пожар, фирма која је (г)радила, “СНЦ Лавалин”, признала је пожар, али је “покупила пинкле”, оставила нас на цедилу и ми смо се мучили и радили у импровизованим условима. Топионичари најбоље знају да смо „пола пили, пола Шарцу давали”. Једна количина бакра одлазила је у катоде, друга у шљаку или хладан материјал. Та недовршена производња лагерована је и тек сада је прерађујемо. Када кажем 4.000 тона то је толико из свежих сировина, из руде, из концентрата, а још 400 тона месечно је из шљаке и хладног материјала. Значи, сада то производимо и сада је РТБ дошао у стање да сам себе издржава и отплаћује све обавезе. Када вас погоде таква три фактора као што су пожар, потоп мајданпечког копа и пад цене бакра, а притом немате право на кредите, немате с ким да уђете у обезбеђење капитала, онда се мучите и патите овако како смо ми знали и умели. Али, изашли смо на праве зелене гране, стабилизовали смо производњу, стабилизовали финансије.
Пре одлука – темељна сагледавања
Коментаришући које су фирме и колико заинтересоване за стратешко партнерство са басеном Бор, будући да досад ниједна није именована, Спасковски се заложио за стрпљење. – Ми имамо наше сагледавање, али онај ко купује мора сам да сагледа вредност, јер он даје новац. Озбиљна је прича и са Кинезима, и са Американцима, и са Канађанима. Али, све то је на дугом штапу. Сви они траже да ураде своје процене вредности имовине, капитала и пре свега руде, да ли је има и да ли је то она права. Па, онда колико је права вредност опреме, колико су технологије савремене или нису, колико је радна снага и инжењерски кадар способан да свим тим управља и производи. Јер, сви они сагледавају економију са радном снагом и стручним људима из Србије, из РТБ-а, из Бора. Кад све то буду сагледали, онда се крајње транспарентно – то је и премијер Вучић рекао – иде на тендер, јавиће се заинтересовани, па ко да најбоље услове.
РТБ је небројено пута показао друштвену одговорност, а и ове године ће (уз одлуке својих органа управљања) радити на побољшању путне мреже општина Бор и Мајданпек. – У буџету борске општине је издвојено негде око 250 милиона динара само за асфалат и 20 милиона за трошкове превоза ризле коју ће добити сва села – чуло се од Спасковског. – Издвојено је, између осталог, и због тога што је РТБ стабилизовао своју производњу и економију и сада се општински буџети Бора и Мајданпека редовно пуне из РТБ-а, а индиректно од повратка дела ренте (46 одсто) који се уплаћује Републици. Новца на рачуну општине има довољно, тендер је завршен и за ризлу и за асфалт. Акција на ризли већ је кренула, а ових дана ће се активирати асфалтна база у Зајечару, пошто је “Страбаг” добио посао. Уз то, обновили смо једанаест школа у борским селима и неколико у граду.
Подмлађивање након социјалног програма
Коментаришући недавне написе да Кинези, као могући партнери, између осталог, траже да РТБ отпусти 2.500 запослених, Спасковски је казао да “у томе нема ни мало истине и нека људи буду потпуно мирни. Нико није условљавао, него се, ето, нађе (такав) наслов, а несрећа је што се у Србији не плаћа порез на којекакве изјаве и писања…” У одговору на питање колики је минимум запослених ако би производња остала на достигнутом нивоу, од Спасковског се чуло:
–Не могу вам тренутно рећи који је минимум, али могу то да је у производњи мало радника, а у режији превише. Упорно радимо на томе да се усвоји добровољни социјални програм и људи који имају 40 и више година стажа оду задовољни. Када то кажем, мислим да им отпремнина буде онолика колика је у ЕПС-у. Јер, ако је финансирање социјалног програма из државног буџета, не би требало да буде разлике између радника ЕПС-а и РТБ-а. На та упражњена места, али не у канцеларијама већ у производњи, примили бисмо 30 до 40 одсто броја који је отишао. Запослење 300 до 500 младих људи је, по мени, највећа радост коју треба очекивати и највећа шанса да посао добију поготово они који су техничких струка.
Дакле, УППР-ом предвиђено смањење броја радника за око 1.000 (за седам година) одвијаће се природним одливом и добровољним социјалним програмом, а са 300 до 500 новопримљених РТБ би се, по речима Спасковског, подмладио јер је компанија са просечном старошћу између 47 и 48 година. То прожимање искуства и младости мора повећати производњу на 80.000 тона бакра из сопствених сировина, а нова топионица, након ремонта, показује да може дати и више од тога. Све води ка томе да се морају планирати и запошљавања након добровољног социјалног програма, а Спасковски је, подсећајући гледаоце на 2002. и 2003. годину, када је продато 15 басенских предузећа и без посла остало 15.000 радника, нагласио да се такве приватизације, за које нико није одговарао, не смеју поновити.
Спасоносни УППР
Према оцени Спасковског, ако је ишта паметно урађено, онда је то УППР, обрађен тако квалитетно да је Влада Србије својим закључком подржала отпис дуговања (нека још из педесетих и шездесетих година прошлога века) која су (репрограмирана) достигла цифру од милијарду и сто милиона евра. Одлуком Привредног суда у Зајечару, и потврдом Апелационог суда овај правно-финансијски документ, којим се РТБ-у отписује 90 посто дугова, постао је пуноважан.
–Обавезе из УППР-а се испуњавају, а сигурно је праведно што је то урађено – сматра Спасковски. – Поготово ако је неко могао 2003. да прода 15 предузећа, да РТБ добије само 12,8 милиона долара, а да 370 милиона кредита за њих (од поменуте 1,1 милијраде евра дуга) остане у папирима и књигама РТБ-а да их он враћа! Ми морамо да “носимо” и заиста извршавамо све из УППР-а, јер га свака неиспуњена обавеза обара и РТБ одлази у стечај. А, само прошломесечна фактура за струју била је 479 милиона динара, за нафту 300 милиона динара, обавезе према држави на име ренте су 85 до 90 милиона динара месечно… Све то морамо да платимо најдаље до 28. у месецу, што редовно чинимо, а редовно исплаћујемо зараде и све друге обавезе.
Ремонтом до ваздушне бање
Најављујући да се разматра арбитража или утужење “СНЦ Лавалина” поводом штета које је изазвао пожар у Сумпорној, Спасковски је нагласио да су последице огромне. Поред тога што се радило у импровизованим условима и на штету РТБ-а, уложена су два и по милиона евра. Осигурање је признало 1,4 милиона, али је тај новац припао “СНЦ Лавалину” и он је њиме купио делове који су уграђени у Фабрику сумпорне киселине и саму Топионицу. Међутим, РТБ је додао и 1,1 милион евра својих пара.Оцењујући да је топионица урађена доста квалитетно, а Фабрика сумпорне киселине са много фелеричности, Спасковски је образложио да је први (делимични) ремонт (септембра 2016.) каснио због израде делова по наруџбини, али је други обављен врхунски и даје резултате – у дневној преради већ се ишло 20 одсто више од пројектоване. – Ремонт је успео и похвалио бих све радне људе који су учествовали. На ручку који сам им приредио у знак захвалности што су уложили, истрошили себе до максимума, рекао сам: “Не бих вас дао за Немце!” Јер, ти људи су можда и бољи од немачких радника, јер се радило 10 сати, на температурама до 70 степени…
Коментаришући елиминисање Бора као једне од “најцрњих” еколошких тачака Србије, Спасковски је казао: – Мерења показују да сада имамо концентрацију сумпор-диоксида знатно испод онога што има Обреновац, Костолац, Београд… Она се креће испод 60 микрограма по нормалном метру кубном, што је испод европских стандарда. Међутим, за то смо доплатили и око милион евра да би Сумпорна имала дуплу катализу. Бор је сада ваздушна бања, али унутар саме топионице треба дорадити секундарне сакупљаче гасова, што чинимо да бисмо и тамо смањили концентрацију када се преносе лонци са шљаком и бакренцем.
Ипак у плусу
Уз напомену да прошлогодишње пословање још није сумирано, Спасковски је казао да се, упркос свему што се десило у топионици и фабрици сумпорне киселине очекује 14 до 15 милиона добити, јер су последице пожара, а поготово пад цена који је неке руднике и затворио, умањили прошлогодишње домете. – Ми смо остали и опстали захваљујући, пре свега, подршци Владе Србије, а онда ангажовању радних људи РТБ-а. То стрпљење Владе и залагање запослених довели су до тога да РТБ данас уистину стоји на зеленим гранама. РТБ више није критичан, РТБ почиње да развија рударску производњу, али не може сам, не може сама ни држава Србија. Треба нам стратешки партнер да помогне, инвестира и отвори нове руднике, а онда да прерађујемо домаћи концентрат који ће донети већи приход, већу добит, па тако и већу корист држави. Буџет се мора пунити, а повећање учешћа РТБ-а у БДП-у Србије могуће је само повећањем производње у рударству и континуираном производњом у металургији, првенствено прерадом сопственог концентрата. Онда ће РТБ Бор као компанија имати завидно место у држави Србији.
