Специјализовани тим фирме “Јастребац димњаци” санирао топионички димњак

Симбол металургије у Бору добио ново рухо

Док се једни питају која ће му бити главна функција, с обзиром на то да је Србија Зиђин Копер у заштиту животне средине досад уложила стотине милиона долара, други се радују црвено-белим бојама на димњаку, које их подсећају на омиљени спортски клуб. – Сви гасови који су нам раније “бежали” из металуршког процеса, сада ће бити преусмеравани у погон за одсумпоравање и одатле ће као пречишћени излазити на овај димњак, појашњава Сашка Тасић. – У пројекту санације димњака учестововали грађевинци, армирачи, вариоци, електричари, па чак и алпинисти
БОР. – Топионички димњаци су у Бору одувек били посматрани као весници посла, пара и бољег живота. Због тога на њих никада није ни гледано са одијумом, иако су истовремено важили и за симболе крваво зарађеног новца али и полувековног гушења у сумпор-диоксиду. Због тога је прошле године јавност са жаљењем испратила рушење најстаријег стометарског димњака.
Други топионички димњак је од октобра 2021. једино обележје града рударства и металургије, а као такав је недавно добио једну сасвим нову, али споредну улогу. Због нове улоге он је “обукао” и ново црвено-бело “одело”, чиме је пробудио знатижељу Борана.
Док се једни питају која ће му бити главна функција, с обзиром на то да је Србија Зиђин Копер у заштиту животне средине досад уложила стотине милиона долара, други се радују црвено-белим бојама, које их подсећају на омиљени спортски клуб.
Заменик руководиоца ТИР-а Сашка Тасић каже да ће се на овај димњак испуштати сви фугитивни гасови који су претходно прошли третман одсумпоравања у истоименом новом постројењу. – Сви гасови који су нам раније “бежали” из металуршког процеса, сада ће бити преусмеравани у погон за одсумпоравање и одатле ће као пречишћени излазити на овај димњак – објашњава она.
Црвено-беле боје такође нису случајност, а њих објашњава главни инжењер фирме “Јастребац димњаци” Здравко Вукоје, који каже да димњаци, сагласно Закону о ваздушном саобраћају, подлежу обавези сигналног обележавања и осветљења. – “Тело” бетонског димњака је зато офарбано специјалним бојама, а црвено-бела поља су висине 17 метара. Предстоји нам постављање светлосне сигнализације како би овај индустријски објекат учинили видљивим ноћу, као и у лошим временским условима.
Нимало једноставан пројекат санације топионичког димњака високог 150 метара поверен је стручњацима из Смедерева, који и поред богатог искуства на сличним пословима у земљи и иностранству, тврде да им је ово највећи изазов до сада. – Мање репарације на оваквим индустријским објектима су честе, али до сада нисмо имали прилику да радимо комплетну санацију димњака. Радови су веома захтевни и скупи, па нам је за квалитетну реализацију било потребно неколико месеци. На пројекту су били ангажовани грађевинци, армирачи, вариоци, електричари, па чак и алпинисти – каже пословођа “Јастребац димњака” Синиша Живак.
Димњак је прво “окупан” како би се уклониле све наталожене нечистоће са спољне и унутрашње стране. Потом је третиран средствима антикорозивне заштите, а сва оштећења санирана су репаратурним малтером. Унутрашњи зидови обложени су са 3.700 квадаратних метара плетива од поцинковане жице, а груби радови завршени су наношењем дебљег слоја ватросталног бетона.
Овај димњак “рођен” је у Другој фази изградње РТБ-а Бор 1971. године. Споља има бетонске прстенове а изнутра је од челика. Изградила га је фирма “Ватростална” из Зенице, а служио је за испуштање вишка гасова са конвертора и пржења (реактора).