Равнотежа између рударства и екологије
Србија Зиђин Копер угостила је будуће инжењере заштите животне средине, које су у рударски град и компанију довели професори ради теренске натаве и стручне праксе, али и садње црног бора дуж пута ка руднику „Јама“. – Ова акција је део шире компанијске стратегије очувања природних ресурса и заштите животне средине коју реализујемо корак по корак. Добар пример је и рекултивација „Високих планира“, где је досад озелењено преко 355 хиљада квадрата, казао Џанг Јиченг
БОР. – Уочи Међународног дана заштите животне средине, који ће овог 5. јуна у свету бити обележен под слоганом „Путовање у зеленију будућност“, Србија Зиђин Копер угостила је данас будуће инжењере заштите животне средине, студенте Рударско-геолошког факултета у Београду. Њих су у рударски град и компанију довели професори ради теренске наставе и стручне праксе, али и организоване садње црног бора дуж пута ка руднику „Јама“. За непуна два сата, на тој локацији посадили су 300 младица четинара.
Гостима из Београда добродошлицу је у име домаћина пожелео генерални менаџер Сектора за друштвено-одговорно пословање у Србија Зиђин Копер Џанг Јиченг.
– До пре пет година овде је било одлагалиште раскривке. Отпадни материјал који је годинама лагерован претворио се у „планине“ јаловине. Морали смо најпре да рашчистимо, па рекултивишемо терен и тек онда посејемо траву. Зелени „тепих“ знак је да је ова локација оживела, а метаморфоза ће за неколико година бити потпуна, када младице које смо посадили порасту и постану лепа борова шума. Ова акција је део шире компанијске стратегије очувања природних ресурса и заштите животне средине коју реализујемо корак по корак. Досад је у Бору и Мајданпеку, у различите еколошке пројекте, Србија Зиђин Копер инвестирала преко 200 милиона долара. Санирано је око 200 хектара деградираног подручја и посађено 560 хиљада садница. Добар пример је и рекултивација „Високих планира“ коју смо почели у Бору, где је досад озелењено преко 355 хиљада квадрата – казао је Џанг Јиченг.
Професор др Александар Цвјетић подвукао је да је Рударско-геолошки факултет баш ради равнотеже између рударства и екологије пре неколико година отворио смер „инжењерство заштите животне средине“. Рударство, како је рекао, не мора нужно бити привредна грана која уништава животну средину.
–Сваке године у ово доба РГФ организује и теренску наставу за своје студенте, јер једно је када им ми описујемо њихов будући позив, а сасвим је друга прича када они на лицу места виде оно што уче кроз теорију. Бор је град са рударском традицијом дужом од 100 година и због тога му се враћамо сваке године. Редовни смо посетиоци и имамо веома добар однос са компанијом Србија Зиђин Копер – казао је професор Цвјетић.
Студенткиња треће године Катарина Полић први пут је дошла у Бор.
–Теренска настава нам много значи, јер у пракси можемо да видимо све оно за шта се школујемо. Професори умеју да кажу да у животу нема лоших одлука, већ лоших инжењерских решења и зато се трудимо да постанемо добри инжењери и допринесемо очувању животне средине – каже она.
Студенти су након садње црног бора наставили практичну наставу у другим компанијским погонима. Надлежни у Сектору заштите животне средине показали су им на лицу места како се третирају рудничке воде, опасни отпад и прашина, али и како компанија брине о озелењеном подручју око највећег рудника и његових пратећих фабрика. Будући академци посетили су флотацијско јаловиште у „Великом Кривељу“, као и постројење за третман отпадних вода код рудника „Јама“ .
