Топионица у априлу на пројектованој преради и искоришћењима

Ка квалитетним анодама са мањим трошковима

За три месеца произведено 18.879 тона анода, а у априлу још 6.500 тона, уз мању потрошњу мазута и кисеоника. – Било је дана када је прерађивано и до 1.400 тона сувог концентрата. – Ретур на силазној путањи захваљујући редизајну анода. – Зима са мало снега и најава сувог лета упућују на озбиљну штедњу расхладне воде
ТОПИОНИЦА. – За 25 дана априла топионица је примила 23.800 тона концентрата са просечним садржајем бакра од 20,69 одсто, што значи да је у пријемном концентрату добила 4.924 тоне бакра. Из претходног месеца остало је око 365 тона, као почетна залиха, и све то је ушло у процес. До јутра 27. априла, када се стало ради минирања наслага у аптејку, топионичари су успели да произведу 5.742 тоне анода. То је, како нам је објаснио управник Славиша Стефановић, нешто више од збира наведених бројки зато што су имали и (840 тона) ретура – бакра који стално циркулише између Топионице и Електролизе – док је остатак анода из свежих сировина. Испоруке концентрата из басенских рудника из месеца у месец су веће и сигурније, а остатак до пројектованог капацитета надопуњује се из увоза.
–Мада ће априлска производња (око 6.500 тона) бити нешто мања од мартовске (6.622 тоне) зато што нас је око ускршњих празника мало успорио проблем са хлађењем у Сумпорној (отказала пумпа), можемо да кажемо – истиче Стефановић – да квалитетније производимо бакар. И претходна два месеца искоришћење је било добро, а у априлу је такође 98 одсто, без обзира на застоје. Уз то, нормативе сводимо у пожељне оквире тако да ћемо овог месеца имати мању потрошњу и мазута и кисеоника. Једина неизвесност односи се на то како ћемо проћи са расхладном водом јер метеоролози најављују дуго и суво лето, па посебну пажњу поклањамо штедњи воде.
Према Стефановићевим речима, најизраженији проблем су честа зачепљења тзв. аптејка, прелаза између флеш-пећи и котла-утилизатора где почиње хлађење гасова. – Данас стојимо због минирања аптејка – рече нам 27. априла – и то радимо бар једном недељно. Траје десетак сати, некад и две смене, а некад станемо и мимо плана да бисмо вратили параметре у нормалу. Планирамо да отчепимо аптејк за непуне две смене и наставимо рад. Јер, кад радимо ми радимо на пројектованом нивоу, а било је дана кад смо прерађивали и преко 1.400 тона сувог концентрата, за разлику од пројектованог дневног оптимума од око 1.250 тона.
Нова технологија предвиђа 98,5 одсто искоришћења бакра до блистера. Борски топионичари су задовољни што су достигли пројектоване вредности од бакра у концентрату до бакра у конвертору и једино их брине поменути аптејк, јер због пада температуре при чишћењу не може ни растоп да се испусти до краја, па почињу да расту наслаге. Брине их и да ли ће током предстојећег лета бити довољно расхладне воде. – Топионица троши до 2.000 кубика – каже Стефановић – али настојимо да то смањујемо јер се уочава да понестаје воде у Борском језеру, пошто зима није била снеговита, а нема киша. Само по једном лонцу за хлађење шљаке троши се 14 до 15 кубика за 24 сата, а при дневној преради 1.300 тона концентрата испод „тушева“ је, у просеку, 40 лонаца.

И хемијски квалитет анода је на пројектованим вредностима. Неминовне примесе, које уз племените метале, прате концентрат бакра, односно аноде, под контролом су. До пре неколико месеци уходавана је друга, модернизована ливна машина, па је било тешкоћа да се успостави жељени физички изглед анода. А, он је, по Стефановићевим речима, за Електролизу, можда, и важнији од хемијског састава:
– Кубурили смо са дебљином анода, са ушицама, да бисмо смањили ретур, односно заробљени бакар (који није изгубљен, већ се врти у круг). Једно време имали смо преко 18 одсто ретура, што је неприхватљиво. Смањење превасходно зависи од физичког изгледа анода како би лист у Електролизи могао да спадне на само неколико милиметара. Ми смо, најпре, урадили калуп у коме се лију аноде танких ушица (12 – 13 милиметара, док су раније биле преко 20 – 25 мм). На тај начин смо готово преполовили бакар који се не раствара, а утиче на проценат ретура. Потом смо повећали тежину аноде, односно дебљину тела које се раствара. Аноде су дуги низ година биле тешке 235 кг, ми смо покушали са 270, па смо нашли решење на 250 кг. Тако смо мало другачијим дизајном и тежином од 250 кг смањили ретур на 15-ак одсто са тежњом да сиђемо на 12 – 13 процената. За три месеца Топионица је произвела 18.879 тона анода. Од тога је око 10.000, или 54 одсто, из домаћих сировина, а 5.700 тона из увозних, што је око 30 процената. Око 15 одсто је из ретура и око два (370 т) из тзв. скрапа, секундарног бакра. – Ми повећавамо производњу – закључује Стефановић – а да ли ћемо у мају достићи то што смо планирали зависи, пре свега, од благовременог пријема сировина, њиховог квалитета (изнад 20 одсто бакра), броја застоја, нарочито непланираних, или евентуалних испада.