Почетак Актуелно Металургија У Електролизи произведена петомилионита тона катода

У Електролизи произведена петомилионита тона катода

6 друго читање
0
0
784

Бакарни појас да се опаше земљина кугла

 

За непуних 78 година рада продуковано и 160 тона злата, око хиљаду тона сребра, 1.600 тона селена, 32.200 тона плавог камена. – Д. Јовановић: Данас су све електролизе у свету осавремењене, прешло се на нове системе рада – енергетски високоефикасне процесе, а код нас није било никакве аутоматизације процеса или олакшања и елиминисања физичког рада. – Хроничан недостатак радне снаге

У Електролизи произведена петомилионита тона катодаЕЛЕКТРОЛИЗА. – У Електролизиној РЈ Електролитичка рафинација бакра на летњег Светог Николу (22. маја) произведена је петомилионита тона катодног бакра. Десило се то нешто више од месец дана пре Електролизиног 78. рођендана (почела је да ради 2. јула 1938. године). Осим пет милиона тона „црвеног“, овај металуршки погон је у свом досадашњем радном веку изнедрио и одговарајуће количине племенитих метала – 160 тона злата, око хиљаду тона сребра, 1.600 тона селена, као и 32.200 тона бакар-сулфата (плавог камена) и десетине хиљада квадратних метара графичких и медицинских филмова. Драган Јовановић, управник Електролизе, вратио нас је у даљу прошлост и упознао са најзанимљивијим датумима и подацима из историјата Електролизе.

Рекорди
Једна катода просечно је тешка око 100 килограма. Њена дужина је непун метар (960 цм), а ширина 815 цм. Када би се 50 милиона катода поређале једна до друге (по дужини), добили бисмо бакарни појас дужине око 48.000 километара који би опасао земљину куглу по екватору (обим око 40.000 км), чак би и преостало 15-20 одсто. Рекордна производња катодног бакра (151.395 тона) остварена је 1990. године, злата (5.251 килограм) 1975. , сребра (48.152 кг) 1978., селена (66.362 кг) 1987. и плавог камена (1.272 тоне) 2013. године, док је лани забележена рекордна продаја сребро-јодида (више од једне тоне).
Када је пуштена у рад, била је најсавременија електролиза на свету, са Сименсовом опремом, а тадашње особље стицало је прва знања у Сименсовим погонима у Немачкој. Прве године (период уходавања) произвела је око 3.000 тона катодног бакра, да би већ 1939. и 1940. достигла и мало пребацила пројектовани капацитет који је износио 12.000 тона. Следи период окупације, па су 1942. Немци оспособљавали електролизу, а 1943. постигли су 11.000 тона. После ослобођења, производња је већ 1946. поново прешла 12.000 тона. Почетком 50-их година минулог века кренуло се у реконструкцију тј. доградњу металуршких капацитета и тада је настала данашња стара електролиза, а 1969. изграђена је тзв. нова електролиза и у исто време пуштен у рад погон златаре (1970.) Почетком 80-их година Електролизина породица постаје бројнија и богатија за погон регенерације (производња плавог камена), а средином 80-их и за фабрике соли метала, филмова и фотохемоикалија.
У Електролизи произведена петомилионита тона катодаУ Електролизи као да је време стало – у технолошком смислу, као да смо још увек у 1938. години. Свака од тих 50 милиона катода (у једној тони има их десет) буквално је и физички прошла кроз руке електролизера. Генерације радника су то радиле на исти начин и до данас се ништа није променило. Оне се ручно ваде из електролита, скидају им се „бубуљице“ и поново се враћају назад. Температура електролита (испод њихових ногу) је 60 степени Целзијусових, кисела испарења свуда око њих, тако да је ово радно место можда и најтеже у целом РТБ-у. Данас су све електролизе у свету осавремењене, прешло се на нове системе рада –енергетски високоефикасне процесе, а код нас није било никакве аутоматизације процеса или олакшања и елиминисања физичког рада. Најжалосније је што смо већ доста зашли у 21. век, а често смо без основних ХТЗ средстава (гумених чизама и рукавица). Код свих произвођача бакра електролизе су излог фирме, јер из ње излазе готови производи и тако се и односе према тим погонима. Код нас, нажалост, још нисмо стигли до тог нивоа – истиче Јовановић. Наш саговорник додаје да све то отежава и хроничан недостатак радне снаге (у РЈ Електролитичка рафинација бакра тренутно има 129, а у целој Електролизи 306 запослених). Притом, број електролизера не прати повећање производње које је евидентно претходних година. Један радник, практично, обавља посао за који су потребна двојица-тројица. Ових дана, осим редовних производних задатака, у складу са материјалним и организационим могућностима, оспособљавају и стару електролизу, како би могла да прати даље повећање продукције „црвеног“ метала у Басену.

Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Металургија

Оставите одговор

Погледајте и

Жене ZiJina: Весна Трајковска из Фабрике сумпорне киселине

Ништа не промиче њеном будном оку У постројењу за прераду отпадних вода даме су махом за к…