У каквом расположењу борски рудари чекају стратешког партнера

Не боје се отпуштања, јер посла има све више

Рударе РТБ-а приватизација не плаши, сигурни су да без посла остати неће и једина им је зебња да кинески „Зијин“ не смањи плате
РТБ. – Процес приватизације Рударско-топионичарског басена Бор поново улази у завршну фазу. После 11 година потрошених на четири јалова покушаја, решење да се „Бор“ удоми пронашло се из петог пута. Једногласном одлуком комисије приликом проглашења тендер-листе, кинески „Зијин“ уведен је директно у преговоре са Владом Србије, који до краја године треба да се изроде у купопродајни уговор за 63 одсто власништва у РТБ-у.
Продаја већинског пакета борске компаније више није неизвесна као ономад и на већ виђену милијарду долара инвестирану у РТБ не гледа се као на „кисело грожђе“. Слатку „жицу“ дала му је вест да је исти тај „Зијин“, уз подршку државе, спреман да купи и канадски „Невсун“ за 1,41 милијарду долара и преузме 66% акција у пројекту „Чукару пеки“ код Бора. Постоји ли боља потврда озбиљних намера „кинеског змаја“ да у Србији колико-толико утоли глад за бакром?! Кинези су највећи потрошачи „црвеног“ метала на свету, у доброј мери диктирају његову цену, али су, као и остали, свесни да је бакар једини метал који на тржишту нема замену. Не би, зато, било изненађење да у широј стратегији имају намеру да „свиленим концем“ прошију цео тимочко-магматски комплекс. Јер, тражња и потрошња бакра расту, производња се смањује, а само је, примера ради, за тип аутомобила на струју, чију производњу субвенционише Пекинг, потребно 80 килограма бакра, односно четири пута више од класичног „бензинца“. Ето добре шансе да Кинези у Србији изграде и понеку фабрику за производњу електроаутомобила, да у том делу преговарања „легну на руду“, пошто ћемо већ ми да је вадимо.
А, у Бору и око Бора има шта да се копа. Оверене рудне резерве, само РТБ-а, „тешке“ су милијарду и 345 милиона тона. Даноноћно, у све три смене, у рудницима се најнормалније ради. Борске рударе приватизација не плаши, сигурни су да без посла остати неће и једина им је зебња да стратешки партнер не смањи плате.
Тако мисли двадесетосмогодишњи багериста на кривељском копу Иван Шербановић. – За радно место се не бојим јер посла има и биће га још више. Једино ме је страх да нови власник не смањи плате – каже он.
Дампериста Данијел Петровић, пак, од кинеског „Зијина“ има висока очекивања. – Очекујем да, кад Кинези дођу овде, буде боље. Зашто би, иначе, држава улазила у причу о приватизацији РТБ-а?! Сада је добро, плата и услови рада су солидни, а надам се да ће свима нама тек бити супер – сматра тридесетдвогодишњи возач тешких камиона у „Великом Кривељу“.
Инжењер рударске оперативе Иван Владић каже да од кинеског партнера и приватизације очекује нову механизацију, боље услове рада и добру плату. – Нови камиони и нова рударска механизација значе ширење рудника, више посла, већу производњу. То доноси власнику профит, а нама веће плате. Људи овде знају свој посао и шта су им обавезе, па страха нема – каже Владић.