Све се подређује планском раскривању

Како без раскривања нема дугорочног рударења, ефикаснијом спрегом утоварне опреме, камиона и транспортних система, оно дефинитивно добија приоритет – каже Милан Делић. – У мају уклоњено десет одсто више раскривке него априла, али као и претходних месеци, то је далеко од плана. – Уз замену дела траке на транспортном систему (код одлагача), расположиве камионе и лепше вереме током јуна планирају озбиљнији искорак у раскривању
КОП „КРИВЕЉ“
. – Два дана пре истека овог месеца на површинском копу „Велики Кривељ“ од планираних 852.500 тона руде, за 29 дана откопано је 802.290 тона, што је благи премашај количина. Истовремено, од 1,44 милиона тона јаловине (што је заједно са рудом безмало 2,3 милиона тона укупних ископина) уклоњено је 797.360 тона, или око 60 процената планиране (а укупних ископина скоро 1,6 милиона или 75 процената). Да је остварен планирани средњи садржај бакра у руди од 0,272 одсто, добило би се 2.250 тона бакра у руди. Међутим, уласком у мало богатије и флотабилније партије руде текућег захвата кривељски рудари остварили су већи просечан садржај од 0,298 одсто и два дана пре истека месеца премашили план бакра у руди.
Дали смо 2.385 тона бакра у руди – каже управник Милан Делић. – Имајући у виду да су оставрења на јаловини априла била испод 50 одсто планираних, а сада су реални изгледи да будемо и неки проценат преко 60, охрабрује нас тај помак и надамо се да ћемо тренд наставити у јуну. Јер, ово је, добрим делом, резултат боље расположивости транспортног система након ремонта дробилице и замене дела најдуже траке. У јуну ћемо заменити и траку код одлагача и уколико нас испрати довољан број расположивих камиона и још боље време, рачунамо на још један корак напред ка планираним количинама јаловине.

Квартал са 9. 414 тоне бакра< br />
Од планираних 3,3 милиона тона руде, закључно са априлом дато је 3,22 милиона тона или 98 процената. Просечни садржај на који се рачунало у првом кварталу је 0,28 одсто, а остварен је 0,3 процента. То је осам процената већи садржај од планског, што је, наравно, резултирало и са више бакра у руди. Тако је уместо 8.968 тона, за четири месеца дато 9.414 тона или пет процената више. Тај добар тренд са бакром у руди настављен је и у мају, а надамо се да доста мањи подбачај на јаловини најављује већи домет у раскривању наредних месеци.
Мај на кривељском копу није се много разликовао од претходног месеца. Позиције багера су сличне, расположивост утоварне опреме и бушилица је на предвиђеном нивоу тако да за почетак јуна има довољно изминиране руде и јаловине. Неколико пљускова током месеца само су накратко заустављали рад (нестајало је струје), али без већих хаварија. – Пошто је велика висина одлагања, обимне и нагле падавине могу – напомиње Делић – да изазову клизање и нагло спуштање терена на ободу старог борског копа, што би дестабилизовало одлагач јаловине. У таквим условима пратимо га са повећаном опрезношћу. Геометри свакодневно снимају, а пословође и надзорно-техничко особље визуелно оцењују да ли има померања тла и да ли је нарушено безбедно одлагање јаловине. Само том успешном спрегом: утовар – камиони – транспортни систем, јаловина добија приоритет на кривељском копу, а и целом РТБ-у, јер без планске раскривке нема дугорочног рударења. Отуда и наша “офанзива” да се изађе на планску раскривку. А, то је једино могуће ефикаснијим радом у свим фазама – од бушења и утовара, а поготово транспорта камионима и тракама. У том правцу је оријентисана и планска набавка делова, ремонта камиона, “генералке” дизел-мотора, санације генератора, вучних електромотора, замене пумпи на багерима, цилиндара итд. Урађена је детаљна анализа оправки и сервиса у служби испуњења плана на јаловини. Поменута санација траке такође ће утицати на побољшање расположивости. Опште стање на кривељском копу је, по Делићу, задовољавајуће. Одводњавање је добро, чим се просуше путеви се поливају да се не диже прашина, није било тежих повреда ни хаварија, примопредаја кључних машина одвија се на лицу места и тако се не губе драгоцени сати. – Јер три пута по 15 минута између сваке смене дневно, па месечно, помножено часовним учинком, рецимо, багера (1.500 до 2.000 тона!) води, каже Делић, ка великим бројкама изгубљеног времена и продуктивности. Зато те машине иду из руку у руке људи који раде са њима и истрајаћемо на томе јер даје резултате.

Погледајте још...

Оставите коментар