У Руднику бакра Мајданпек почело измештање Фазе 2

Дробилица на новој локацији у рекордном року

За мање од четири дана дробилица са Фазе 2 измештена на Дробљење. – Минимални прекид производње (с обзиром на величину посла) искоришћен за неопходна „затезања“ на свим производним линијама. – На радилишту поред Фазе 2 стигло се до руде повољног садржаја

РТБ Бор, РБМ. – Екипа састављена од неколико десетина најбољих мајстора Рудника бакра Мајданпек, уз коју су све време били њихови претпостављени, до управника и директора, успела је у предвиђеном року, за мање од четири дана, да демонтира, превезе до Примарног дробљења, монтира и пусти у рад дробилицу, најважнију карику Фазе 2. Измештање комплетне фазе на нову локацију биће завршено у наредних двадесетак дана, јер треба пребацити и пратеће објекте, магацин и транспотне траке. Овај посао већ се показало оправданим јер се дошло до руде, а и производња је настављена.
–Ово је изузетно велики и одлично одрађен посао у предвиђеном року захваљујући доброј припреми, логистици и пуној спремности свих да раде док се посао не заврши – не штеди похвале на рачун свих сарадника Бранислав Томић, директор РБМ-а који је четири дана био уз своје сараднике. – Остварен је циљ да се, уз минималне застоје искоришћене за неопходна „затезања“ постројења дуж комплетне производне линије, дробилица пребаци, али и да се дође до руде повољног садржаја на радилишту са којег ће лакше моћи да се експлоатише.
Иако измештање Фазе 2 подразумева и премештање свих додавача, Б траке, свега из зграде, магацина, бубњева, поља, комплетног постројења – дробилица је ипак најкрупнији залогај, јер је због тога производња два дана морала да буде заустављена.
–Од највећег значаја било је брзо успостављање производње, брзо демонтирање дробилице и њена монтажа на примарном дробљењу – каже Јелена Ђурић, управница Флотације, посебно хвалећи људе из погона Дробљења, који су могли да рачунају на помоћ рудара, електричара, бравара, пословођа, алатничара и свих шефова са циљем да се у најкраћем року обезбеди све што је за то потребно.
–Радило се са обавезом да се посао што пре квалитетно заврши. Већина људи радила је по 12 и више сати, а озбиљан проблем представљало је то што су сви били ангажовани на практично истом, малом простору – додаје Јагодинка Богдановић, технички руководилац Дробљења, која више од 48 сати ни на тренутак није напуштала радно место.
–Најтеже је било изместити највеће терете – каже Александар Митов, инжењер машинског одржавања. – Најтеже терете (крушку и крстачу, елементе од 38 тона, статор од 75, односно пуних 78 тона са свим сајлама) пребацили смо уз посебно ангажовану специјалну механизацију и уз подршку рудничке механизације која је придржавала вучни воз како би могао да изађе јер је киша која је претходно падала отежала рад.