У Топионици завршен ремонт компресора за ваздух

Штеде и струју и новац

Компресор ККК-2 оспособљен сопственим резервним деловима и средствима, а посао обавили сами (осам руковалаца и четири бравара). – Почела примена новог система растерећеног рада компресора, што значи да се смањује потрошња електричне енергије (два до три сата) док конвертор стоји. – Велика очекивања од завршетка „нове топионице“

РТБ Бор, ТОПИОНИЦА. – У борској Топионици ових дана завршили су ремонт компресора ККК-3 који десетак година није био у функцији. Најпре су га пре шест месеци први пут оспособили и он је доскора радио без проблема. Потом су га поново санирали и, како нам је рекао Дејан Несторовић, руководилац одељења компресора у Топионици, очекују велике уштеде. Наиме, у овом погону има 11 одељења: пет металуршких (припрема, реактор, пламена пећ, конвертори, рафинација), котлови, компресори, зидари, машинска служба, електрослужба и мерно-регулациона техника. За процес производње у Топионици користе се три врсте ваздуха – технолошки (четири компресора), процесни (три) и ваздух за дување котла (два). Осим ових девет старих компресора италијанског произвођача „Центо“, већ годину и по дана ради нови „Атлас Копко“. Поред Топионице, ваздухом се одавде снабдевају и Фабрика сумпорне киселине, Филтража, Кисикана и ФРП-радионица.
– После хаварије која се десила пролетос (електронабој на мотору), запалио се компресор технолошког ваздуха ККК-2. Оспособили смо га својим резервним деловима (само је мањи део купљен у земљи) и сопственим средствима и пустили у рад. У томе су учествовали овдашњи људи (осам руковалаца и четири бравара). Помогле су нам колеге из одељења мерно-регулационе технике и електричари. Вредност тог, а и осталих компресора је око милион евра. За његову оправку (набавку делова) потрошили смо 15.000 евра, али смо уштедели много пара јер смо сами обавили ремонт. Ради уштеде електричне енергије, почели смо да примењујемо и нови систем растерећеног рада компресора, што значи да се смањује потрошња струје (два до три сата) док конвертор стоји – наглашава Несторовић.
Као највећи проблем наш саговорник издваја велику буку (штитници за уши овде су неизоставни део ХТЗ опреме) и вибрације, али и високу температуру која лети премашује 50 степени Целзијуса. А, излазна температура ваздуха из компресора је чак 150 степени. Пошто није уграђен клима-уређај, за расхлађивање им служи један стари вентилатор. Недостају им и млади радници који треба да се припеме јер, како рекоше, овај посао не може брзо да се научи. – Иако имамо мањак људи, колеге се буквално жртвују, остају смену више или две да би завршили посао. Недавно су радили по 12 сати дневно, и то скоро две недеље. Једино се наша екипа разуме у ове компресоре, па су изводили радове и у Фабрици бакарне жице, Фабрици сумпорне киселине (десетак дана су оспособљавали дуваљку) и ФРП-радионици, где одржавају све што се тиче ваздуха – додаје Несторовић.
И у овом одељењу много очекују од завршетка „нове топионице“, јер ће новом технологијом да се среде и компресори. Стари ће остати у функцији, при чему ће се два ремонтовати (један у Немачкој, а други на лицу места), али ће се купити још један нови „Атлас Копко“ и биће уграђено комплетно пречишћавање ваздуха.