Вилијам Инфанте, стални представник УН у Србији, у посети РТБ-у

 Басен доказао друштвену одговорност

В. Инфанте: Тиме што ће се придружити овој глобалној иницијативи, РТБ ће помоћи и стварању боље слике Србије у свету. – Б. Спасковски: Природно богатство није власништво само оних који раде у предузећу, него, пре свега, општине, а онда региона, па и државе. Уколико је фирма друштвено одговорна, а ми сматрамо да то јесмо, онда се мора осетити бољи живот

РТБ. – Веома сам оптимистичан када је реч о рударству у Бору, посебно након што сам прочитао чланак објављен у светском часопису „Mining journal“. Текст који су написали инжењери из РТБ-а (господа Жикић, Стојадиновић и Пантовић) говори о напредовању ваше компаније. Зато ћемо данас говорити о представљању Србије и Бора у свету, односно повратку српског бакра и српског рударства у трку на међународном тржишту. Притом је веома значајно да друштвено одговорно пословање ствара бољу слику српског рударства у свету. РТБ је важна компанија и, ако усвоји друштвено одговорно пословање као један од примарних принципа, онда ће и остале у Србији следити тај пример. Однос који РТБ гради са вашом заједницом, такође је од велике важности и дефинисаће његову успешност. Увек се мора поштовати веза између компаније и државе, локалне заједнице и невладиних организација. У групи друштвено одговорних компанија има пуно банака, финансијских институција, али не и рударских предузећа. Међутим, потребна је индустрија која ће моћи да води развој Србије у будућности, а то је рударство. Одрживи развој значи радити интелигентно у рударском сектору, што је тешко јер подразумева заштиту околине, сигурност и здравље људи, просперитет локалне заједнице. Тиме што ће се придружити овој глобалној иницијативи, РТБ ће помоћи и стварању боље слике Србије у свету.
Ово је, између осталог, истакао Вилијам Инфанте, стални представник Уједињених нација у Србији, 12. априла у Клубу РТБ-а у Брестовачкој Бањи, на презентацији под насловом „Друштвено одговорно пословање“. Скупу, који је отворио генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски, осим менаџмента компаније присуствовао је и велики број басенских стручњака. Челни човек комбината бакра је најпре изразио задовољство што је господин Инфанте други пут за непуну годину дана (прва посета била је у септембру 2012.) поново у Бору. Додао је и да је гост светског гласа који је боравио у многим земљама – „силама“ када је реч о бакру (Индонезија, Монголија), а у Србији је од 2001. године.
–Треба искористити све што је од помоћи, нарочито када такав човек дође добровољно и пренесе своја искуства маси од 400 људи, углавном дипломираним инжењерима рударства и металургије, економистима, правницима. И обични људи и сви овде присутни требало би да схвате -природно богатство није власништво само оних који раде у предузећу, него, пре свега, општине, а онда региона, па и државе. Уколико је фирма друштвено одговорна, а ми сматрамо да то јесмо, онда се мора осетити бољи живот. Да не наводим све примере који су се догодили у претходне четири године, почев од изгледа града, па до онога што се дешава у Медицинском центру. Полако се приближавамо пракси светских компанија. Људи то морају брже схватати, како бисмо и ми брже радили. Јер, уколико се бавимо одговорима на питања да ли је требало кречити зграде, правити фонтане, инвестирати у породилиште или не, губимо време. Дајте да то губљење времена претворимо у време стварања. Онда ћемо брже ићи напред, не само ми у Србији који смо везани за рударство него и они за пољопривреду и енергетику с обзиром на то да је Влада определила стратегију будућег развоја државе која иде у ова три правца – нагласио је Спасковски.
Челник Басена је потом подсетио на још неке делове из бизнис-плана предузећа у наредном периоду који ће, свакако, допринети да РТБ још више ојача статус друштвено одговорне компаније – од седам милиона тона раскривке 2003. године, лани се дошло до 47 милиона тона, док се ове очекује повећање за још 10-15 милиона тона. Пре пет година комбинат бакра је забележио губитак из текућег пословања од 58 милиона долара, а минуле добит од 46 милиона „зелених новчаница“. Разлика од 108 милиона долара је, по његовој оцени, фантастичан, али не и задовољавајући резултат.
– Наш задатак је да ове године дамо 40.000 тона бакра, следеће 55.000 тона и онда ћемо у делу производње, прихода и нето-прихода показати да смо стварно друштвено одговорни, али и вратити поверење које нам је Влада указала и помогла гаранцијама код банака и Фонда за развој. Морамо наставити да 2015. и 2016. из сопствених сировина произведемо преко 75.000 тона бакра, а 2018. године 80.000 тона, како бисмо 2021. имали остатак дохотка од две милијарде и 150 милиона долара, што гарантује даљи развој. Јер, рударство је грана у коју треба стално улагати. Рудно богатство је национално и од њега морају имати користи и мештани околних села и сви у Србији преко пореза и доприноса које уплаћујемо (2,4 милиона евра месечно). Наша друштвена одговорност је изражена и у 2,3 милиона евра за струју, редовном измиривању рачуна за нафту, у објекту где се налазимо, хотелу „Језеро“, жичари на Црном врху… – закључио је Спасковски.