За кривељским флотерима најуспешнији месец

Добра искоришћења и количине

Из 850.000 тона руде са кривељског и 160.000 тона са копа “Церово” добијено 2.186 тона бакра у концентрату, уз искоришћење од преко 85 процената
ФЛОТАЦИЈА “ВЕЛИКИ КРИВЕЉ”. – Кривељски флотери убележиће јун као најуспешнији месец у овој години. Пема речима управника Саше Милића произведено је 2.186 тона бакра у концентрату, а искоришћење је преко 85 одсто. У преради руде са кривељског копа веома су близу плана, док ће са “Церова” достићи 85 одсто предвиђених количина, пошто је тамошња руда веома тврда. – Прерађено је преко милион тона руде са оба копа – каже Милић. – Са кривељског око 850.000 тона, а са “Церова” око 160.000 тона. Руда је добра, флотабилна, што је једна од повољности за овако добре резултате, а и садржај бакра у кривељској је солидан. Износи 0,30 одсто, а реч је о веома поузданим подацима добијеним аутоматским пресеком млаза сваких 15 минута на свакој млинској секцији. Овако добри резултати говоре да нова опрема добро ради, а ми настојимо да очувамо њену функционалност.
Хаварија на једном бубњу и застој од 24 сата није покварила месец флотерима. Проблем су санирали и за то време обавили још неке послове. – Сада се спремамо – додаје Милић – за застој од дан и по почетком јула када ћемо заменити два преостала редуктора на траци од дробљења до флотације. Тај посао биће много компликованији него замена прва два пре годину дана који одлично раде. Ове и још неке послове смо, иначе, најавили за јун, али смо их одложили због поменуте хаварије. У јулу ћемо заменити и чело млина са куглама на другој млинској секцији које је стигло, а санираћемо и бункер на “Церову”, обложити чело млина са шипкама и очистити базене за повратну воду. Замена плашта на млиновима овдашње треће секције вероватно ће сачекати август јер је реч о великом послу који неће трајати мање од седам дана, а увек је боље да се обави благовремено, плански, него хаваријски.
Што се тиче јаловишта, у току је разрешење последњих недоумица на пројекту надвишења брана “Поља 1” до 393. коте са којим би флотација требало да “преживи” годину и по дана док се не направи ново, тзв. нулто поље јаловишта чији је пројекат, такође, при крају.
Због испарења, ни флотерима није било лако на великим врућинама. У погону је, каже управник, сигурно десетак степени више него напољу због рада бројних електромотора. Зато је у хали отворено све што може да се отвори како би се направила природна вентилација, јер је повећана температура на лежајевима и електромотрима млинова, пумпи… Али, то су, каже Милић, очекивани проблеми са којима се флотери боре и имају своје начине да их реше. Настоје да не раде неке презахтевне послове, праве паузе током рада, а и вода им је надохват руке, па се и тако расхладе.