Жене РТБ-а: Јасмина Грујић (кривељска флотација)

Бакру за петама

Јасмина Грујић седму годину ради у техничкој припреми кривељске флотације и узорковањем руде, пулпе, концентрата, настоји да инжењерима достави поуздане податке како би се што више бакра, сребра и злата из, иначе, сиромашних руда нашло у кнцентрату
ФЛОТАЦИЈА „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Модернизацијом кривељске флотације много тога у овом погону је аутоматизовано, али се не може без послова које обавља једна вредна, сложна, а богме и лепа дружина у њеној техничкој припреми. Случај је хтео да у смени затекнемо исто друштво као и прошле године: Виолету Пиљевић, Јасмину Грујић и Ану Адамовић, па пошто смо лане представили прву од њих, сада смо настојали да боље упознамо Јасмину. Имајући у виду да је посао кривељских флотера да из сиромашних руда ухвате што више бакра, сребра и злата, узимање узорака из процеса и њихова анализа, чиме се оне баве, мора бити крајње прецизно јер се на основу тога подешава прерада милиона тона руде. А, дозволити да ови вредни метали, након процеса који много кошта и траје, уместо у концентрату, заврше у јаловини, свакако не жели ни једна од њих. Отуда оно што им је поверено обављају крајње савесно. Уосталом, на основу параметара које су оне одредиле, овде су калибрисани најновији уређаји.
Јасмина је рођена у Бору, а живи у оближњем Бучју и путује сваки дан, зими и лети. По струци је машински техничар, али седму годину ради у кривељској флотацији, с тим што је прве три године била у погонској лаборатрорији а онда је прешла у техничку припрему. Иако машинац, брзо је научила посао од старијих „флотерки“ јер ју је, каже, баш занимао. Овде се тросменски ради, али она је само у првој смени, пошто су јој деца још мала, а самохрана је мајка.

–Послови којима се бавим у техничкој припреми кривељске флотације заједно са својим колегиницама Аном Адамовић и Виолетом Пиљевић тичу се праћења целокупног процеса прераде руде. Почев од њеног улаза тракама, одакле узимамо узорак да би се одредио њена уситњеност и Пх-вредност, а онда се шаље на хемијску и анализу влаге. Пратимо и процес млевења из кога узимамо тзв. пулпу којој одређујемо густину, затим је сушимо и сејемо на ситима да би се такође одредио гранулосастав. У делу флотирања одређујемо концентрацију реагенаса, влагу концентрату, а на крају смене покупимо узорке из анализатора који их узима аутоматски (на пола сата), филтрирамо их и шаљемо на додатну анализу. Раде се и додатна снимања, што је мало већи, тимски посао. На тешко приступачним местима при узимању узорака помажу нам људи из погона.
Аутоматика је побољшала искоришћења метала и машина у флотацији, олакшала послове, али више инжењерима, који сада имају све на екрану, него нашим саговорницима у припреми, јер оне и даље узимају узорке тамо где то не чине уређаји. Узимају их ручно по устаљеној процедури – руду са трака којима стиже, пулпу на излазима из млинова, дефинитивни концентарт на крају процеса. У лабораторији техничке припреме постоји читав низ малих машина које су заправо флотација у малом. На њима инжењери симулирају и припремају прави процес, побољшавају га. Од Јасмине смо, као прошле године од Виолете, чули да је однос колега и руководилаца према женама из припреме изузетно коректан и функционишу без проблема. Виолета, као најискуснији члан ове сложне тројке, има само лепе речи хвале за своју колегиницу Јасмину. – Коректна је и вредна – каже. – Свака јој част, овде је за пример а свакодневно путује и уз све што је чека овде ради и на селу, по кући, у башти, на њиви. Ана нам, такође, рече: И лепо радимо и лепо се дружимо. Истини за вољу, ову тројку која је, како бисмо сликовито рекли, бакру стално за петама, ретко смо кад видели да седи. Готово редовно неку од њих сретнемо у погону са посудама и лопатицама или ту, у лабораторији, нешто пресипају, филтрирају, сеју, суше, мере… Послове међу собом не деле, помажу се, допуњују једна другу.
И, после једног таквог „пуног“ радног дана Јасмина путује у своје Бучје да би сутра зором поново била на радном месту: – У селу се, најпре, видим са дечицом – прича нам о том делу свог живота. – Видим шта им треба, шта им фали, спремим шта они воле јер – они су ми у првом плану! Позабавимо се и домаћим задацима, а како живим код родитеља, волим да радим и у башти. Ипак, посао у флотацији за мене је био спас. После средње школе седам година сам радила у сеоској продавници, било је то тешко и незахвално.