Жене РТБ-а: Виолета Пиљевић (Флотација “Велики Кривељ”)

 Двадесет година до посла у струци

Пре запослења у техничкој припреми кривељске фотације Виолета је радила код приватника, годинама држала тезгу на бувљој пијаци да би школовала децу и зато цени свој посао у РТБ-у. – Са колегиницама Јасмином и Аном, половину посла обавља у погону, половину у лабораторији, а добар тимски дух говори да одговорно раде оно од чега зависи да ли ће се “покупити” сав бакар из сиромашне кривељске и руде са Церова
ФЛОТАЦИЈА “ВЕЛИКИ КРИВЕЉ”. – Седма је година како Виолета Пиљевић ради у техничкој припреми кривељске флотације. Она је техничар за припрему минералних сировина и посао у струци чекала је читавих 20 година! Пре тога радила је, каже, код приватника, држала тезгу са гардеробом на бувљој пијаци. Углавном, није седела код куће јер има два сина која је ваљало школовати. Те године за пијачном тезгом, када је готово свих 365 дана проводила на сунцу, киши, ветру, снегу, тежак су период у њеном животу који, како нам рече, никад не може да се пореди са овим што сада ради, а што такође није лако. Та искуства учинила су да цени овај посао у РТБ-у и одговорно га обавља. Ни њен супруг Синиша није на лаком послу, ради на Јами, док је старији син Марко, апсолвент Хемијског факултета у Београду. Млађи, Михаило, кренуо је мајчиним стопама, у трећем је разреду Техничке школе и такође учи припрему минералних сировина.
–Кад сам после 20 година од завршетка средње школе закорачила у флотацију, одмах сам схватила да је школа једно, а посао нешто друго. То спајање теорије и праксе код мене је било успешно добрим делом захваљујући и томе што сам почела да радим са једном од најбољих техничарки – Верицом Стојановић – од које сам доста научила. Наш задатак у техничкој припреми заправо је оно што говори њен назив, да испратимо каква руда улази у процес, а потом је, из фазе у фазу, контролишемо како би њена прерада до концентрата бакра одговарајуће садржине и влажности била што ефикаснија. Погонски део нашег посла подразумева мерења густина, титрација, Пх-вредности, грануло-анализу, узимање и припрему узорака за хемијску анализу. Врло често обављамо и тзв. снимања, односно узорковање појединих делова технолошког процеса као што су млевење и флотирање. После тога, овде, у лабораторији, припремамо и обрађујемо руду и вршимо лабораторијске огледе.

Флотација је погон у коме је, по речима наше саговорнице, врло битан тимски рад, а да је у техничкој припреми он такав, брзо су нас увериле и Виолетине колегинице Јасмина Грујић и Ана Адамовић. Оне су се спонтано прикључиле разговору о послу од кога доста зависи да ли ће се у погону, сада већ са најмодернијом опремом, „покупити“ што више бакра из сиромашне кривељске и руде са Церова и новој топионици испоручити концентрат траженог састава. Због тога сваки део свога посла морају ваљано да обаве јер, примера ради, од онога што оне нађу приликом сејања (кад се контролише крупноћа млевења), то се саопштава сменском инжењеру и он на основу тога повећава или смањује тонажу, води процес.
Детаљније описан, тај део посла техничке припреме који следи после млевења, а пре флотирања руде, састоји се у следећем: – Узмемо узорак – објашњава Виолета – измеримо густину и Пх-вредност, филтрирамо га, исушимо, одмеримо 100 грама, просејемо на ситима од 50 до 200 меша (реч је о микронима) и по томе видимо колико је добро млевење. Део нашег посла је и да проверимо да ли су добро растворени реагенси, тзв. концентрација КЕХ-а. Виолета је дошла у кривељску флотацију док се још радило са старом опремом, сада се ради са новом, али се у послу техничке припреме, имајући у виду њену улогу, није много тога променило. – Инжењерима је свакако лакше – каже она – зато што комплетан процес прате преко компјутера, али техничка припрема поверава и узорке који се на неким местима аутоматски узимају, уређајима који су калибрисани на основу наших параметара, података које смо ми дале. На крају смене ми одемо, покупимо узорке, припемимо их и шаљемо на анализу. После свега што је прошла чекајући две деценије на овај посао, Виолети ништа не пада тешко. Ипак, рад у трећој смени је за жену мало већи напор: – Без проблема издржим ноћну смену – каже она – али сутрадан имам обавезе према деци, послове у кући, тако да ми је тај дан мало напорнији од других. У кривељској флотацији има доста жена, али мало њих ради по сменама. Иначе, пола смене обично будемо у погону, а пола у лабораторији. Јер, на сваких сат времена морамо ручно да узимамо узорке са места где се то не чини аутоматски, а док се обиђе читав погон, прође прилично времена.
Однос флотера према колегиницама, према Виолетиној оцени, добар је. – Другачије – кеже она – не би ни могло да се ради. Увек нам прискоче у помоћ јер има доста места која су тешко приступачна за узимање узорака, поготово у трећој смени. Тако се јаловина узоркује из канала који је напољу, доле у шуми, па то редовно обаве колеге. Помажу нам и при узимању узорака (прелива) са циклона. Ми то не заборавимо, већ им се одужимо, скувамо кафу, чај, није нам тешко. Што се тиче њихове пажње за Осми март – никад не изостане. Обрадују нас цветом, чоколадом, али прави поклон заправо је ово што нам помажу сваког дана при узорковању, јер то, ипак, није њихова обавеза, већ чиста добра воља!