Жене ZiJina: Гордана Мунћан из РБМ-а

Посао за хладну главу и мирну руку

„Можда изгледа као баш тежак посао, али мени није. Ја изузетно волим то што радим и радим са задовољством“- каже Гоца

РБМ. – Гордана Мунћан (48), једна од 172 жене у Руднику бакра у Мајданпеку, свој посао заваривача изабрала је као тинејџерка из Раброва опредељујући се за школовање у граду под Старицом и занимање које је одувек гарантовало и брзо запослење. Да ће је та, по многима мушка професија, довести у Рудник бакра у Мајданпеку, тада није слутила, али је сада због тога задовољна.
– Тачно је да је посао заваривача, као и рад у руднику нешто што већина људи доживљава као – „резервисано за мушкарце“. Међутим, није тако, у послу попут овог којим се бавим и где је изузетно важно да глава буде хладна, а рука мирна, има места и за нас жене. Посебно, када смо окружене колегама који су спремни да помогну, чак и када помоћ не тражимо. Јер, рудник је одувек имао колектив, људе који су се разумели и подржавали, у којем се на пословичну рударску солидарност могло да рачуна – каже Гоца коју смо, будући да ради на транспортном систему, често имали прилике да затекнемо на терену, на интервенцијама које су подразумевале рад на отвореном у повољним и, много чешће, неповољним временским приликама. Рад на Фази 1, Ц станици, стакеру, као деловима транспортног система је рад на хладноћи, промаји, што ни за једну жену није лако. Познато је да крај стакера ветрови увек дувају и не зна се када је теже, зими када је температура за 10-ак степени нижа него у граду, или лети, када је за толико виша: – Можда изгледа као баш тежак посао, али мени није. Ја изузетно волим то што радим и радим са задовољством. Тешко ми је само то што све чешће на превоз до места на којем треба да обавимо одређени посао предуго чекамо и што смо принуђени да се сналазимо, а превоз није одговарајућим теренским возилом. Но, и то ће се ваљда променити. Чули смо да ће ускоро теренска возила бити купљена.
Гордана Мунћан не потиче из рударске породице, али је удајом ушла у такву, па не изненађује да је и њена старија кћер изабрала рударски позив и завршила припрему минералних сировина на рударском факултету, али, нажалост, још увек није запослена. Млађа ћерка, као економски техничар, је већ у потрази за послом, али у Београду, јер у свом граду није успела да се запосли:
– Волела бих када би са најављеним развојем рудника било више посла за децу из Мајданпека. Јер, много је младих из овог града, у потрази за послом, отишло. Када би посла било, верујем да би се велики број вратио, многи који су још ту би остали, а са њима Мајданпек који волим, био би лепши град!