Жене ZiJina: Весна Трајковска из Фабрике сумпорне киселине
Ништа не промиче њеном будном оку
У постројењу за прераду отпадних вода даме су махом за командном таблом, док мушкарци понекад треба да „повуку“ већи терет, мада су додуше и оне често у покрету. – Уколико се укаже потреба и искрсне неки проблем, одзлазимо у погон и интервенишемо на лицу места – обично продувавамо инсталације, пумпе, вентиле, да би добро радили
ФАБРИКА СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ. – Весна Трајковска, помоћник руковаоца за отпадне воде у постројењу за прераду (неутрализацију) отпадних вода (припада Фабрици сумпорне киселине) једна је од четири жене које раде у овом погону, на чијем челу је, такође, припадница лепшег пола. Друга половина запослених су четворица колега, па тако у свакој смени мешовита посада будно прати производни процес и отклања евентуалне проблеме. Даме су махом за командном таблом, док мушкарци понекад треба и да „повуку“ већи терет, мада су додуше и оне често у покрету. Тако смо и Весну затекли како одврће вентиле, да би добро функционисали.
Ова рођена Боранка (1969. године) завршила је средњу машинску школу и добила звање конструктор-техничар. Запослила се 1996. у „Истра-кули“ (погон ливница арматура), где је 24 године израђивала пешчана језгра која су се после лила и правили водомери. Радила је у погону за машином, у првој и другој смени, и тај посао би, како рече, могла да оцени као „физички средње тежине“. Пре две године прешла је у Фабрику сумпорне киселине – одељење за прераду отпадних вода, и онда је наступио период прилагођавања. Најпре, требало је навићи се на трећу смену, научити посао…
– Сада сам већ савладала ритам и стекла рутину. Радим у командној соби за пултом на коме пратимо параметре процеса производње. Све је аутоматизовано. Уколико се укаже потреба и искрсне неки проблем, одзлазимо у погон и интервенишемо на лицу места – обично продувавамо инсталације, пумпе, вентиле, да би добро радили. Посао није физички тежак, али је веома одговоран. Процес производње је под нашим будним оком, ништа не сме да нам промакне, како би све било у реду. Колеге су ме одлично прихватиле и добро сам се уклопила у сваку смену. У добрим смо односима, допуњујемо се, мора тако, јер без договора нема ништа – казује Весна.
Вредна и савесна на радном месту, наша саговорница наглашава да је, такође, током 26 година радног стажа успела да усклади посао и породичне обавезе. Ћерка Тамара има већ 19 година, тако да и са те стране нема проблема. Зато свакодневно орно и са осмехом на лицу одлази на посао, јер „осећаш се некорисном у друштву ако сам не зарађујеш своје парче хлеба“.