„Нова топионица је подвиг у домену екологије, одајем признање РТБ-у“
Г. Триван: Преузети на себе овакав подухват и изградити нову топионицу, за некога је можда мало, али то је за Србију веома важно, јер тим кораком почиње да се мења филозофија живљења. – У заштиту животне средине наредних 20-30 година мораће да се уложи 15 милијарди евра. – Највећи послови у Србији крију се у области ЗЖС – почев од изградње 300 комуналних система за прераду отпадних вода, преко ремедијације до 26 регионалних депонија. – Б. Спасковски: Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком
РТБ. – Министар заштите животне средине Горан Триван посетио је 27. фебруара Рударско-топионичарски басен Бор. Најпре је разговарао са менаџментом компаније, а потом је у друштву домаћина посетио Фабрику сумпорне киселине. Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, изразио је посебно задовољство „што је министар екологије у постројењу које је Бор из најзагађенијег простора пре десет година (са 32.000 микрограма сумпор-диоксида по нормалном кубном метру) „извукло“ и „пребацило“ у најчистији град са свега 50 и испод 50 микрограма“. – Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком. И зато Борани пуно дугују Влади Србије, Министарству заштите животне средине и министру Горану Тривану – рекао је Спасковски.
– Отварање нових лежишта је потпуно легитимна ствар онда када су сви еколошки стандарди испуњени. Ако хоћете да отварате, морате да се јавите министарствима и да поштујете светске стандарде. Хоћете иностране фирме да то раде у нашој земљи – одлично, па нека поштују стандарде који важе у њиховим земљама. Од нашег доласка на чело Министарства ЗЖС став је да се животна средина мора поштовати, да се не могу правити компромиси са здрављем људи и да морамо уважавати међународне стандарде који су већ успостављени. Да бисмо те стандарде могли да подижемо на још виши ниво, нарочито у крајевима који су девастирани, један од важних разлога, не само због ублажавања последица климатских промена већ и ремедијације земљишта, јесте пошумљавање. Министарство ће већ од ове године покренути пошумљавање по целој Србији. За почетак ће то бити „козметички“, симболично у погледу површина, али како године буду пролазиле тако ћемо радити на стотинама хектара. То ће бити начин да наша деца за 10-20 година почну да живе у знатно бољим условима него што је са нама случај – поручио је министар Триван.

Оно о чему Бор већ сада мора да размишља, по мишљену министра ЗЖС, јесте ремедијација земљишта. – Важно је да знамо стање, да ништа не кријемо и да овај пут морамо прећи. Ремедијација земљишта се ради новим методама које не траже измештање земљишта, него на лицу места, и то бактеријама. То кошта, али колико кошта здравље грађана?! Здравље грађана нема цену! Бор мора да има тзв. мастер-план који ћемо да урадимо за годину-две, по фазама, и онда ћемо знати којим новцем располажемо. А, држава ту мора да помогне. Најпре, да би се то десило, новац од еколошких такси у локалу мора да се троши наменски. Министарство ЗЖС ће кроз зелени фонд морати да располаже много већим средствима него што је досад имао – за почетак дупло већим.
Одговарајући на питање новинара шта све Србија у области екологије треба да уради на путу приступања Европској унији, министар Триван је одговорио: – Поглавље 27 је најобимније, најкомпликованије и најскупље. Процењујемо да ћемо у заштиту животне средине у Србији наредних 20-30 година морати да уложимо 15 милијарди евра. Тај новац делом ће доћи из Србије, али делом и из иностранства, без обзира да ли је реч о фондовима или о приватној иницијативи. То значи да се највећи послови у Србији крију управо у области ЗЖС – почев од изградње 300 комуналних система за прераду отпадних вода, преко ремедијације до 26 регионалних депонија. Од начина на који ћемо преговарати зависи како ћемо живети у наредним годинама. Осим екологије, ово поглавље садржи и питање шума и вода, те стално причам о квалитету наших вода, али и о шумама и пошумљавању које су парадигма здравог живота. Не знам шта ће планета да уради, али Србија мора да иде овим путем.