Јединство синдиката и пословодства
Љ. Алексић: Стигли смо до нивоа када нас добронамерни у Србији гледају као предузеће које је успело да се подигне из блата, достигне добар стандард и шансу младима да остану у Бору. – Љ. Миљковић: Басен ће изаћи из реструктурирања са новим технологијама, обновљеном механизацијом, младим и стручним кадром који је задовољан зарадама, а само то, компанији гарантује дуговечност. – Ј. Поповић: Колективни уговор у ТИР-у поштује се скоро у потпуности. – Д. Јанкуцић: Покушавамо да позитивним акцијама у корист радника подстакнемо синдикално надметање у борби за чланство
РТБ. – Подсетивши да је обележавање Међународног празника рада у знак сећања на прве радничке демонстрације првог маја 1886. у Чикагу, Драган Алексић, председник ЈСО Самосталног синдиката РТБ-а, рекао је да не види разлог за прославу, јер су тог дана убијени и малтретирани синдикални лидери. Самостални синдикат ће ове године „централно“ обележити Први мај у Београду, и то протестном шетњом, премда је било идеја да се оне организују у сваком граду због великих трошкова одласка у престоницу. Повезавши прошлост и садашњост, челник басенских самосталних је истакао да је сада друга политика на синдикалној сцени.
– Синдикати су пре близу 130 година били уједињени. Сада сами радници желе разједињење, а већина чак сматра да синдикат и није ни потребан. Свакако да је потребан, као и уједињење у њему, пошто само тако могу да заштите своје чланове и све запослене на одговарајући начин. Предстоји нам тежак период због изласка РТБ-а из реструктурирања. Морамо да се припремимо за нешто што „повлачи“ неизвесност и када је реч о даљем опстанку компаније и егзистенцији запослених. Зато нам је потребно јединство и синдиката и пословодства, јер ако наступамо заједнички и одбацимо оне који не желе добро РТБ-у, успећемо да задржимо достигнути ниво. Данас нас добронамерни у Србији гледају као предузеће које је успело да се подигне из блата, достигне добар стандард и шансу младима да остану у Бору. На нама који се бавимо синдикалним радом је да превазиђемо оне друге који из личне користи „поништавају“ те резултате. А, ако је већина и у синдикату и у пословодству за добар правац, онда смо на добром путу – поручио је Алексић.
Сигурна будућност компаније
Љубиша Миљковић, председник Синдиката рудара Србије, са носталгијом се, као и многи радници РТБ-а, сетио изузетних успомена везаних за празник рада, односно уранака на Борском језеру који су, пре свега, били организовани због дружења. Нагласио је да ће сви који први пут дођу имати шта да виде у Бору и у околини, али и оно што се зове рударски туризам (Кафић у јами, стари површински коп), као и мини – музеј рударских машина у граду.
–Од 2008. у Бору је урађено све што је неопходно за успешан рад компаније која запошљава 5.020 радника – просечна плата од 70 хиљада динара, нових 500 младих радника, школованих и обучених за посао који им је поверен, комплетно обнављање скупе механизације на коповима и у јами, редовно плаћање немалих државних дажбина, улагање у истраживање нових рудних лежишта, нове технологије, пре свега, у топионицу, фабрику сумпорне киселине и погон за пречишћавање отпадних вода. РТБ има сигурну будућност и може самостално да опстане на тржишту. То му гарантују истражена рудна лежишта и резерве „тешке“ 1,3 милијарде тона руде, што гарантује производњу у наредних 100 година. Не бојимо се изазова а ни изласка из реструктурирања, јер свакодневно испуњавамо планирану производњу бакра, злата, сребра. Басен ће изаћи из реструктурирања са новим технологијама, обновљеном механизацијом, младим и стручним кадром који је задовољан зарадама, а само то, компанији гарантује дуговечност – поручио је Миљковић.
Већа производња – веће плате
Јадран Поповић, председник Синдикалне организације ТИР-а, најпре је честитао Међународни празник рада свим запосленима, пре свега, члановима Самосталног синдиката ТИР-а, као и члановима њихових породица.
– Колективни уговор у нашем предузећу се поштује скоро у потпуности. На недавном заједничком састанку са пословодством добили смо уверавања да ће мале несугласице, као што је минимално „закидање“ за регрес, бити превазиђене. Није згорег подсећање да смо у најбољим временима, када смо давали 150.000 тона бакра годишње, добијали регрес у износу 80 одсто од просека плате у предузећу, а сада смо се приближили на 150 процената. Имамо солидан просек зарада, само нам је проблем њена прерасподела. Такође очекујемо да неколико стотина радника ТИР-а који су стекли један од услова ове године и оду у пензију, како бисмо примили младе људе и повећали производњу. У односу на ранији период, радна и технолошка дисциплина, као и заштитна средства су на завидном нивоу. Стална контрола коришћења опојних и алкохолних средства је уродила плодом и довела је до смањења броја повреда на раду. То је искључиво заслуга синдиката, јер је вршио притисак на послодавца да је основна ствар, пре свега, безбедност и здравље запослених. Плате су солидне, могу да буду боље, али очекујемо да ће повећање производње пратити и њихов раст – казао је Поповић.
Одбрана колективног уговора
Драган Јанкуцић, председник Синдиката „Независност“ ТИР-а, најпре је подвукао да ова радничка организација, социјалним дијалогом са послодавцем и преговорима за што бољи колективни уговор и његову практичну примену, наставља традицију борбе за права радничке класе на савремен и цивилизован начин. То, по њему, значи да, уколико су плате редовне као што је случај у РТБ-у а права радника нису угрожена, радници комотно могу да наставе традиционалну прославу Првог маја са породицом и пријатељима.
– Колективни уговор је основа која дефинише и брани сва права радника – ниједан радник не може да буде отпуштен пет година без отпремнине од 1.000 евра по години стажа, положај радника код будућег власника, радно време, прековремени рад, годишњи одмор, регрес, јубиларне награде, заштитна средства, топли оброк, чак и добровољно пензионо и здравствено осигурање. Највећа улога синдиката је да одбрани такав колективни уговор. Покушавамо да позитивним акцијама у корист радника подстакнемо синдикално надметање у борби за чланство. Залажемо се за брзи завршетак модернизације топионице и изградње нове фабрике сумпорне киселине, што у крајњој линији значи веће искоришћење бакра, јефтинију и стабилнију производњу, а тиме и редовност исплате зарада уз еколошки чисту радну и животну средину.
