Београдски и нишки студенти посетили нову топионицу
Велика технолошка и еколошка промена
Уместо „прљаве металургије“, какву су очекивали, будући инжењери са Технолошко-металуршког и Грађевинског факултета у Београду, нишког Машинског и борског Техничког факултета, са својим професорима, видели су нова постројења и аутоматизоване процесе без дима, питали шта их све занима о највећем еколошком пројекту Србије, присуствовали ливењу бакра и провели весело поподне у хотелу „Језеро“
ТИР. – Преко 200 студената Технолошко-металуршког и Грађевинског факултета из Београда, Машинског факултета из Ниша и Техничког из Бора, заједно са својим професорима, посетили су јуче нову топионицу, фабрику сумпорне киселине, постројење за пречишћавање отпадних вода и енергану. Био је то сусрет на обострано задовољство током којег су будући инжењери видели како функционишу најмодернија постројења за топљење бакра и производњу киселине, а домаћини показали да су овладали технологијама и из корена променили еколошку слику града бакра. Према оцени Драгана Маринковића, директора пројекта, који је био један од водича и одговарао на бројна питања, студенти су импресионирани постројењима, савременом технологијом и параметрима процеса који се остварују.
Захваљујући генералном директору РТБ-а Благоју Спасковском на овој изванредној прилици Бранислав Ивковић, професор Грађевинског факултета у Београду и руководилац надзорног органа током градње топионице, који је довео два „дупла“ аутобуса студената грађевине, казао је да је све перфектно функционисало. – Ваши људи су нас дочекали организовано, педантно, распоредили у групе и студенти су видели све што треба да виде. Ја сам поносан на све то, јер су у јулу 2013. гоине постојала само три човека – Спасковски, Маринковић и ја – која су веровала да ће нова топионица и фабрика сумпорне киселине бити изграђене. Студенти доста знају о овом пројекту, али важно је да су сада могли да се увере да овде владају ред, рад и дисциплина, да све функционише како треба и, коначно, видели су финални производ – бакар. Много вам хвала на овом дочеку и мислим да боље амбасадоре РТБ Бор нема од ових студената.
Поздрављајући младе госте на ручку у хотелу „Језеро“ Благоје Спасковски је најпре казао да је поносан на сарадњу са професором Ивковићем и нагласио студентима да су видели највећи еколошки пројекат у Србији јер је, примера ради, у јануару 2009. концентрација сумпор-диоксида у ваздуху била 31.820 микрограма (у нормалном метру кубном), а сада је мања од 50! Бор и његова околина су зелени, овде цветају руже као и другим градовима, јесен више не почиње у јулу, као некада, већ у октобру, а прошле године се први пут “појавио” бели снег.
– Све ово потенцирам – казао је Спасковски – зато што се на многим нашим катедрама још не схвата да је у свету екологија испред бизниса, испред економије. Увек кажу: екологија уз максималну безбедност, па и ви, при свему што будете сутра радили као стручњаци, обратите пажњу на екологију. Овај пројекат је рађен по америчким стандардима, уз максималну безбедност (јер је све четири године градње владала дисцплина као на Западу), и изграђено је постројење које доноси позитивну економију. Она ће поправити стање и билансе РТБ-а Бор, а у исто време и повећати његово учешће у БДП–у Србије. “Бор” је прошле године приходовао 220 милиона долара и то је једина фирма у Србији која из стена прави зелене доларе. Из руде са 0,27 до 0,33 одсто метала добија се бакар чистоће „четири деветке“ (99,99%), односно бакар који се може продати по берзанској цени са премијом за квалитет од 80 до 135 долара по тони. Јер, он је са изузетно малим садржајем елемената који не дозвољавају да се из катоде извуче жица дебљине људске власи.
–Утисци су позитивни – каже Бранка Радовановић, студент Машинског факултета у Нишу. – Иако смо очекивали да је у металургији доста прљаво, овде је заиста чисто и нема дима, процеси су аутоматизовани. Све оно што учимо у теорији данас смо могли да видимо у пракси.
–Ја сам овде већ био док се градило ово импозантно здање – додаје Христијан Гурабиевски, студент мастер-студија на Грађевинском факултету у Београду – тако да су ми утисци сада феноменални. Изненадио сам се шта је све изграђено за ово време. Држава је доста тога инвестирала, наши професори су такође дали значајан допринос свему овоме и, колико видим, све функционише и управља се без проблема.
Абел Дуран је студент завршне године истог факултета на Одсеку за управљање пројектима. Он је први пут у Бору: – Стварно сам задивљен. Под број један, ово је пројекат који је капитална инвестиција Репиблике Србије и имали смо срећу ду су неки од наших професора били ангажовани на њему тако да се и дан-данас на факултету препричавају искуства овог пројекта. А, студенти на основу тих практичних примера могу много тога да науче о организацији једног пројекта на коме је једно време било ангажовано 700 радника. Одушевљен сам свим оним што смо видели, као и гостопримством људи који су били задужени да нам покажу све ово.
Најупечатљивији утисак на Абела оставило је ливење бакра где је темепратура тих “плоча” (анода) које се лију 1.300 степени. – Импозантна је прилика за све нас да видимо један такав процес – додаје он – јер ће се можда само некима, изабранима, указати прилика да једног дана буду део неког таквог процеса. Хвала РТБ-у Бор што нам је изашао у сусрет и радујемо се сарадњи и нашем будућем доласку овде, а можда и доласку неког вашег инжењера који би на Факултету испричао још нека искуства са овог пројекта.
Александар Ћитић је студент треће године металуршког инжењерства на ТМФ-у: – Овде је поприлично занимљиво и едукативно – каже он. – Важно је да видимо један тако модеран погон и цео поступак производње бакра, да употпунимо теоријска знања која стичемо на факлтету, да се упознамо са праксом и проблемима који се срећу у производњи бакра. На питање шта би издвојио од онога што је видео или чуо, Александар каже да је импресивна чистоћа бакра која се добија током прераде концентрата (са 20-ак одсто бакра) до аноде са 99,96 одсто.
–Као неко ко је у Бор долазио и пре него што је изграђена нова топионица и нова фабрика сумпорне киселине морам да кажем да су резултати заиста импресивни – каже Милисав Ранитовић, научни сарадник Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду. – То се, пре свега, односи на еколошке параметре, а по информацијама које смо добили од ваших инжењера, достигнути су пуни производни капацитети, што указује на пуну оправданост једне овакве инвестиције и на њено постојање у нашој Републици. Први утисци су да данас долазите потпуно неометано и присуствујете пуном производном капацитету, што у ранијим ситуацијама, сећате се, није било могуће, што је јасан показатељ нове еколошке слике. Што се тиче студената, овакве посете су од суштинског значаја за њихово школовање, њихов тренинг и оспособљавање за сутрашњи рад. Јер оно што ми изучавамо на читавом универзитету заиста нема неког великог значаја док се не дође у посету оваквом једном индустријском комплексу.
На питање какве утиске носи из ове посете РТБ-у и шта она значи његовим студентима Дејан Митровић, продекан на Машинском факултету у Нишу, каже: – Ово здање импозантно делује, а како сада факултет тежи дуалном образовању о коме се увелико прича, добро је да студенти упознају шта их чека по завршетку студија. Видим да су јако заинтересовани, постављају питања представницима компаније и, мада још нисам разговарао са њима, сигуран сам да носе утиске који су јако позитивни. Још једном хвала РТБ-у што им је омогућио да виде процес производње бакра и мада је ово више материја за друге факултете (рударске, геолошке) има ту и доста машинских послова. Обишли смо и нову енергану која стварно делује фасцинантно.
По завршетку посете, ручка и дружења у Хотелу “Језеро”, Абел Дуран је у име својих колега казао: – Захваљујем се директору Спасковском што нам је омогућио да на лицу места видимо како уз правилно руковођење и одабран тим људи може да се реализује један тако велики пројекат, као и да на лицу места видимо једног од највећих покретача привреде у Републици Србији. Верујем да ће свако од мојих колега, после свега што је овде видео, бити својеврстан амбасадор РТБ-а, града Бора и предивног хотела „Језеро“.