Борско злато обасјава трезор Народне банке Србије
А, од РТБ-а – тона злата годишње!
РТБ Бор, поред бакра, у просеку произведе и тону злата, пет тона сребра и неколико десетина килограма паладијума и платине годишње, каже генерални директор Благоје Спасковски. – Билансне рудне резерве „тешке“ су милијарду и 355 милиона тона руде и садрже приближно пет милиона тона бакра, 196 тона злата и 2.170 тона сребра. – Највећа налазишта бакра и злата у Србији су у тимочко-магматском комплексу и у рашко-копаоничкој области, мада сматрам да би ваљано требало истражити околину рудника „Леце“ код Медвеђе јер и ту има потенцијала за проналажење нових лежишта злата – тврди Спасковки
РТБ. – Према последњим статистичким подацима Светског савета за злато Србија је са 17,9 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке. Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.
Мало је оних, међутим, који знају да је готово сва количина „жутог блага“, која Србију рангира на 62. место у свету, произведена у Рударско-топионичарском басену Бор. Јер, комбинат бакра једини у Србији има фабрику за добијање злата.
-Србија има срећу да има свој рудник злата, да има један РТБ Бор од кога је само током 2015. године Народна банка купила више од пола тоне злата – потврдила је гувернерка Јоргованка Табаковић. Крајем прошле године она је изјавила да су од августа 2012., када је она преузела функцију гувернера, од РТБ-а Бор откупљене укупно 3,3 тоне злата.
Злато се у Бору производи од оснивања рудника. Евиденцију о томе су, међутим, пре 1938. године водили Французи јер је Рудник био у њиховим рукама. Према неким подацима, из Борског рудника је до 1935. године извезено 16 тона злата и 32 тоне сребра јер је у то време француска компанија слободно располагала племенитим металима. Стање је измењено тек 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала захваљујући којој је право откупа, и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије. Рекорди у производњи племенитих метала забележени су 1975. године, када су произведене 5,2 тоне злата и 1979., када је за годину дана добијено 55 тона сребра.
Сигурну будућност РТБ-а Бор, додаје Спасковски, гарантују богата рудна налазишта. Билансне рудне резерве износе милијарду и 355 милиона тона руде. Највеће резерве су на површинском копу „Велики Кривељ“, 442 милиона тона са просечним садржајем од 0,334 процената бакра у руди. Следе површински коп у Мајданпеку где на „Јужном“ и „Северном ревиру“ има укупно 385 милиона тона, борска „Јама“ са више од 320 милиона тона руде, највише у рудном телу „Борска река“, чија експлоатација још увек није почела и површински коп „Церово“ са 150 милиона тона руде и просечним садржајем од 0,328 процената бакра у руди.
–Анализе показују да у овим рудним лежиштима има приближно пет милиона тона бакра, 196 тона злата и 2.170 тона сребра, а досад је, за 113 година рада РТБ-а Бор, из земљине утробе извађено, прерађено и произведено више од 6 милиона тона бакра, 160 тона злата и више од хиљаду тона сребра. Годишње се, у просеку, у РТБ-у Бор данас производи тона злата, пет тона сребра и неколико десетина килограма паладијума и платине – наводи Спасковски.
Сада већ сасвим извесна продаја удела у правима на истраживање руда у пројекту „Тимок“ надомак Бора доводи у источну Србију још једног великог и озбиљног „играча“ у области рударства, канадски Лундин Мининг. Амерички Фрипорт МекМоран продао је, наиме, свој удео у пројекту бакра и злата компанији из Торонта за невероватних 262,5 милиона долара и аналитичари овај потез сматрају стратешки паметним. Највећа рударска компанија у свету, амерички Фрипорт, садашњи је руководилац пројекта и има 55 одсто интереса у њему, а трансакција започета у првој декади марта обезбедиће канадском Лундин Минингу преосталих 45 одсто. Лундин ће, према споразуму, стећи сто процената Фрипортовог интереса у горњој зони лежишта „Чукару пеки“ и 28 одсто Фрипортовог интереса у нижој зони. Канадска компанија финансираће све трошкове за развој горње зоне, а обезбедиће и додатних 20 милиона долара за уговорене радове у нижој зони док се не уради студија изводљивости.
Иако инвеститори и даље имају одређена почетна ограничења јер још увек постоји забринутост због цене бакра, светски аналитичари пројекат „Тимок“ оцењују као одлично и стратешки дугорочно лежиште. Наиме, истраживањем које су у рејону „Чукару пеки“ надомак Бора спровели амерички Фрипорт и канадски Ресервоир Минералс, до сада је откривено 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама у тони. Одатле је, према подацима који су објављени прошле године, могуће извући 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата.
–Србија, као део великог бакарног појаса који се пружа ка истоку даје велике шансе за развој рударске индустрије. У Карпатском масиву који од Србије, преко Румуније и Турске сеже до Грузије, најзанимљивија је тзв. тимочко-магматска зона која је одавно предмет интересовања свих „великих играча“ у рударству. Зато је недавно, поред америчког Фрипорта и канадског Ресервоир Минералса, околину Бора запосео и британско-аустралијски Рио Тинто. Дакле, највећа налазишта бакра и злата у Србији јесу у тимочко-магматском комплексу, али и у рашко-копаоничкој области. Такође, сматрам да би ваљано требало истражити околину рудника „Леце“ код Медвеђе јер и ту има потенцијала за проналажење нових лежишта злата – каже генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски.