Почетак Актуелно Борско злато обасјава трезор Народне банке Србије

Борско злато обасјава трезор Народне банке Србије

10 друго читање
0
0
513

А, од РТБ-а – тона злата годишње!

РТБ Бор, поред бакра, у просеку произведе и тону злата, пет тона сребра и неколико десетина килограма паладијума и платине годишње, каже генерални директор Благоје Спасковски. – Билансне рудне резерве „тешке“ су милијарду и 355 милиона тона руде и садрже приближно пет милиона тона бакра, 196 тона злата и 2.170 тона сребра. – Највећа налазишта бакра и злата у Србији су у тимочко-магматском комплексу и у рашко-копаоничкој  области, мада сматрам да би ваљано требало истражити околину рудника „Леце“ код Медвеђе јер и ту има потенцијала за проналажење нових лежишта злата – тврди Спасковки
Борско злато обасјава трезор Народне банке СрбијеРТБ. –
Према последњим статистичким подацима Светског савета за злато Србија је са 17,9 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви, водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке. Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.
Борско злато обасјава трезор Народне банке СрбијеМало је оних, међутим, који знају да је готово сва количина „жутог блага“, која Србију рангира на 62. место у свету, произведена у Рударско-топионичарском басену Бор. Јер, комбинат бакра једини у Србији има фабрику за добијање злата.
Борско злато обасјава трезор Народне банке Србије-Србија има срећу да има свој рудник злата, да има један РТБ Бор од кога је само током 2015. године Народна банка купила више од пола тоне злата – потврдила је гувернерка Јоргованка Табаковић. Крајем прошле године она је изјавила да су од августа 2012., када је она преузела функцију гувернера, од РТБ-а Бор откупљене укупно 3,3 тоне злата.

Рекорди
Злато се у Бору производи од оснивања рудника. Евиденцију о томе су, међутим, пре 1938. године водили Французи јер је Рудник био у њиховим рукама. Према неким подацима, из Борског рудника је до 1935. године извезено 16 тона злата и 32 тоне сребра јер је у то време француска компанија слободно располагала племенитим металима. Стање је измењено тек 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала захваљујући којој је право откупа, и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије. Рекорди у производњи племенитих метала забележени су 1975. године, када су произведене 5,2 тоне злата и 1979., када је за годину дана добијено 55 тона сребра.
Званична статистика о производњи племенитих метала у Бору води се од 1938. године. Од тада до данас, у РТБ-у је произведено око 160 тона злата! У обавези смо да све произведене количине најпре понудимо Народној банци Србије, а тек ако би она одбила да по берзанској цени откупи борско злато, што се досад није десило, могли бисмо да тражимо посебну дозволу за извоз. Злато, дакле, остаје у Србији и то је веома добра државна одлука. Оно сија, чак и у кризи и то нас, између осталог, обавезује да убрзамо отварање нових златоносних лежишта и повећамо производњу племенитих метала – каже генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски.
Борско злато обасјава трезор Народне банке СрбијеСигурну будућност РТБ-а Бор, додаје Спасковски, гарантују богата рудна налазишта. Билансне рудне резерве износе милијарду и 355 милиона тона руде. Највеће резерве су на површинском копу „Велики Кривељ“, 442 милиона тона са просечним садржајем од 0,334 процената бакра у руди. Следе површински коп у Мајданпеку где на „Јужном“ и „Северном ревиру“ има укупно 385 милиона тона, борска „Јама“ са више од 320 милиона тона руде, највише у рудном телу „Борска река“, чија експлоатација још увек није почела и површински коп „Церово“ са 150 милиона тона руде и просечним садржајем од 0,328 процената бакра у руди.
Анализе показују да у овим рудним лежиштима има приближно пет милиона тона бакра, 196 тона злата и 2.170 тона сребра, а досад је, за 113 година рада РТБ-а Бор, из земљине утробе извађено, прерађено и произведено више од 6 милиона тона бакра, 160 тона злата и више од хиљаду тона сребра. Годишње се, у просеку, у РТБ-у Бор данас производи тона злата, пет тона сребра и неколико десетина килограма паладијума и платине – наводи Спасковски.
Борско злато обасјава трезор Народне банке СрбијеСада већ сасвим извесна продаја удела у правима на истраживање руда у пројекту „Тимок“ надомак Бора доводи у источну Србију још једног великог и озбиљног „играча“ у области рударства, канадски Лундин Мининг. Амерички Фрипорт МекМоран продао је, наиме, свој удео у пројекту бакра и злата компанији из Торонта за невероватних 262,5 милиона долара и аналитичари овај потез сматрају стратешки паметним. Највећа рударска компанија у свету, амерички Фрипорт, садашњи је руководилац пројекта и има 55 одсто интереса у њему, а трансакција започета у првој декади марта обезбедиће канадском Лундин Минингу преосталих 45 одсто. Лундин ће, према споразуму, стећи сто процената Фрипортовог интереса у горњој зони лежишта „Чукару пеки“ и 28 одсто Фрипортовог интереса у нижој зони. Канадска компанија финансираће све трошкове за развој горње зоне, а обезбедиће и додатних 20 милиона долара за уговорене радове у нижој зони док се не уради студија изводљивости.
Борско злато обасјава трезор Народне банке СрбијеИако инвеститори и даље имају одређена почетна ограничења јер још увек постоји забринутост због цене бакра, светски аналитичари пројекат „Тимок“ оцењују као одлично и стратешки дугорочно лежиште. Наиме, истраживањем које су у рејону „Чукару пеки“ надомак Бора спровели амерички Фрипорт и канадски Ресервоир Минералс, до сада је откривено 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама у тони. Одатле је, према подацима који су објављени прошле године, могуће извући 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата.
Србија, као део великог бакарног појаса који се пружа ка истоку даје велике шансе за развој рударске индустрије. У Карпатском масиву који од Србије, преко Румуније и Турске сеже до Грузије, најзанимљивија је тзв. тимочко-магматска зона која је одавно предмет интересовања свих „великих играча“ у рударству. Зато је недавно, поред америчког Фрипорта и канадског Ресервоир Минералса, околину Бора запосео и британско-аустралијски Рио Тинто. Дакле, највећа налазишта бакра и злата у Србији јесу у тимочко-магматском комплексу, али и у рашко-копаоничкој  области. Такође, сматрам да би ваљано требало истражити околину рудника „Леце“ код Медвеђе јер и ту има потенцијала за проналажење нових лежишта злата – каже генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

IN MEMORIAM – Владимир Фуфановић (1958-2020)

悼念Vladimir Fufanović (1958-2020) 沉默的战士,敬业的矿工 Ненаметљиви борац и копач доброте Свакога дан…