Чак пет жена је у групи од 14 запослених на одводњавању „Јужног ревира“

Нема “немогуће мисије”

На најнижим котама “Јужног ревира”, као део екипе одводњавања, и жене брину о несметаном раду пумпи и линија које испумпавањем ослобађају рудне етаже и омогућавају наставак ископавања руде на “Андезитском прсту”
РБМ. – У групи од 14 запослених на одводњавању површинског копа „Јужни ревир“ у Руднику бакра Мајданпек је и пет жена које раде као руковаоци пумпне станице. То су Миладинка Филиповић, Јасминка Жоржикић, Гордана Дедић, Драгана Петровић и Сузана Соврлић. Раме уз раме са колегама оне обављају одговоран посао контроле рада пумпи на тренутно две од укупно четири линије одводњавања које су омогућиле да се на радилишту “Андезитски прст” отворе ниже етаже. Захваљујући њима мајданпечки Рудник бакра има континуитет безмало планиране производње бакра и племенитих метала док се интензивно раскривају друга лежишта на “Јужном ревиру”.
–Сам посао који обављамо није посебно тежак, јер се своди на контролу рада пумпе и тек понекад, у случају потребе, затварање вентила које није лако, али ни тако често – објашњава Драгана Петровић, једна од пет храбрих жена на овом послу, на практично најнижој коти “Јужног ревира”. Признаје да се после 35 година стажа, од којих је половину провела у конструкционом бироу као машински техничар, није надала и овом послу: – Услови рада су овде оно што је најтеже.
До контејнера-бараке где се (у непосредној близини пумпи) проводи радно време, треба сићи са пута удаљеног пар стотина метара и одредишта до којег се може превозом. Потписници ових редова је за то требало 20-ак минута, а за повратак и више. По лошем времену, то није нимало лако.

–Да, најтеже је стићи до радног места. Колико год да је стаза утабана и добро се познаје, па и пажљиво прелази, може да се оклизне, падне, упадне у блато и доживи слична непријатност. Притом, свака од нас са собом носи воду и све оно што јој је неопходно за рад. Међутим, навикне се на то, па се и овај посао ради као сваки други – каже Јасминка Жоржикић.
Има и околности на које је тешко навићи. Јер, дешава се да се појави и по који незвани гост. Јато дивљих патака на језеру и друге птице нису у тој групи, али покоји миш, или чак лисица, нису драги ни једној жени, а могу се видети. На срећу, у смени је увек макар још неко, па се непожељног друштва брзо реше. –Наше колеге, као и претпостављени, дивни су људи, пуни разумевања и спремности да помогну – изјава је коју смо чули од свих ових жена. Оне нису пропустиле да подсете да се дуго сматрало да у руднику, у производњи, нема лакшег места од њиховог, али су трагичне околности у којима су животе изгубили двоје њихових колега, промениле тај став.
–Нема лаког посла у руднику, посебно за жене – каже Гордана Дедић која свој избор објашњава чињеницом да потиче из рударске породице и Мајданпека, па је некако било нормално да у руднику затражи запослење. Нада се да то неће пасти на памет њеним кћерима: – Не мисли се бадава да је посао у руднику – посао за мушкарце.
Тако говоре жене које, заједно са колегама из групе за одводњавање “Јужног ревира”, могу да се похвале да успешно приводе крају задатак за који су многи сумњали да може да буде обављен, јер су испумпавање “Јужног ревира” називали “немогућом мисијом”.