У тунелу, усред мрака, сија звезда…
Црвено-бели у Бор допутовали поводом оснивања клуба навијача у граду бакра. Пре оснивачке скупштине, фудбалски великани Србије предвођени председником Светозаром Мијаиловићем, капитеном и голманом Предрагом Рајковићем, нападачем Дарком Лазовићем и легендама „Црвене звезде“ Владицом Поповићем и Стеваном Остојићем, посетили „кафић“ у Јами
РТБ. – „У тунелу, усред мрака, сија звезда…“ Сви се вероватно сећају ове песме, па и навијачи фудбалског клуба „Црвена звезда“ из Бора који су се 30. априла, заједно са гостима из Београда, представницима фудбалског великана Србије, спустили 400 метара испод земље у јамски „кафић“ Рударско-топионичарског басена Бор. У рударском лифту, на путу у средиште земље, навијачи су запевали, додуше не песму с’ почетка, него Звездину химну. Гостима чији је поглед говорио да им „није свеједно“, како ће касније и признати Дарко Лазовић, било је, чини се, мало лакше да уз химну веселих навијача издрже та четири минута, колико је трајала вожња до 11. јамског хоризонта где се „кафић“ налази.
А кафић је за ту прилику, пошто је делегација најтрофејнијег српског фудбалског клуба најављена пар дана раније, био и опремљен у црвено-белом тону. Звездина застава, шалови, црвено-беле чаше, постери. На уласку их је сачекао борски рудар Мирослав Моца Стојановић, „шистековац“ РТБ-а и ватрени навијач „Црвене звезде“ који је, како се чу у разговору, своме сину дао име по чувеној „Звездиној“ звезди Дарку Панчеву.
–Мојим дечацима је фудбал посао, као што је рударима посао овде. Добро је што смо сишли у јаму и што су момци могли да виде нешто што до сада сигурно нису. Да се упознају са другачијом врстом посла од њиховог и то ће им значити, сигуран сам. Ова генерација дечака која данас игра у „Звезди“ мораће да „рудари“, односно напорно ради не би ли дошла до славе наших великана Владице Поповића и Зорана Остојића – рекао је највиши функционер црвено-белог клуба Светозар Мијаиловић.
Некадашњи успешни играчи, репрезентативци и тренери Владица Поповић и Стеван Остојић били су одушевљени амбијентом у јамском „кафићу“, предусретљивошћу домаћина из РТБ-а Бор и навијачима. – Стварно се дивим Бору, навијачима и рударима. Поново осећам онај адреналин као у време када сам играо фудбал, нарочито зато што сам још од најранијег детињства маштао да сиђем у рудник. Ево, сада, после 73 године, та жеља ми се остварила. Одушевљен сам људима овде и рударским градом. Ипак, треба имати храбрости, али и љубави према рударском послу да би се њиме бавили. Дечаци који играју за „Звезду“ морају данас, чини ми се, много више да раде од нас који смо фудбал играли пре више од пола века. Рано одлазе у иностранство и одвајају се од „матице“, а да нису малтене формирани ни у личности, а камоли велике играче. То је велика мана данашњег модерног фудбала – казао је легендарни центарфор црвено-белих Стеван Остојић.
Млађаном Дарку Лазовићу ово је била друга посета Бору у последњих месец дана. Након мини-припрема на Борском језеру, где су првотимци Ненада Лалатовића могли да уживају и у чарима хотела „Језеро“, као и пријатељског меча са Фудбалским клубом „Бор“, „Звездин“ нападач и, кажу, најбољи играч Лазовић, упоредио је количину адреналина коју носи вечити дерби управо са силаском 400 метара испод земље.
–Искрено, уопште ми није било свеједно док смо се спуштали лифтом на ову дубину. Али, сад је супер и драго ми је што сам и ово искусио. Стварно треба ово да се доживи, нарочито што сам чуо да ни многи Борани нису сишли у Јаму. Тим пре ми је драже што сам овде био – прокоментарисао је „звездин“ голгетер.
Голман Предраг Рајковић све време је намештао рударски шлем и шалио се да га ни за „живу главу“ неће скинути док поново не угледа сунце. Чак ни пред ТВ камерама које су испратиле „Звездин“ поход и нову авантуру. – Први пут сам у Бору, иако сам родом из суседног Неготина. Ово је невероватно искуство за мене и, ако бих повлачио паралелу између рударског и посла којим се ми бавимо, сада сам уверен да је рударски много тежи – признао је Рајковић.
