Дипломирани инжењер хемије у шанку борског кафића
Из треће на по једну у „Рударевој романси“
Након 17 година проведених у Београду, где је завршила Хемијски факултет, удала се и родила троје деце, Снежана Костић Стефановић вратила се са супругом Иваном у Бор и уместо у РТБ, како је требало, посао нашла у „Рударевој романси“, познатом борском кафићу који је овај брачни пар узео у закуп. – „Романсу“ смо прекрстили у „Рудареву романсу“ јер је ово рударски град, а можда нам баш због тог назива сада свраћају и „ер-те-бе-овци“, углавном на по једну из треће смене, каже Снежана. – Формулу за успех у родном граду још увек тражим, па се нешто мислим и да докторирам. Ако је то та алхемија, хемичарка ће је смућкати к’о ову мока кафу, одлучна је плавокоса млада жена
БОР. – Е, смешно ми је кад ми кажу „секо, јел може и нека салата уз ову ракију?“. Не траже да им пустим „народњак“, али би понеки радо мезили у кафићу. Ваљда их назив локала асоцира на кафану, шта ли? – почиње причу млада газдарица „Рудареве романсе“ Снежана Костић Стефановић спуштајући на пулт шанка цеђени грејп и мока кафу. Ради то вешто као да уместо кафемата и послужавника барата ретортом и епруветама. Она је дипломирани инжењер хемије.
Снежана је Боранка која се, након 17 година проведених у Београду где је завршила Хемијски факултет, удала се и родила Угљешу и близанце Петра и Косту, вратила у родни град са жељом да се запосли у струци и то у Рударско-топионичарском басену Бор. На очев наговор одјавила је живот у престоници, супруг је напустио сталан посао у Београду, најстаријег сина уписала је у школу у Бору и чекала да јој се догоди посао у Басену. – Тешко смо и у Београду живели са троје деце у изнајмљеном стану и само са Ивановом платом. Међутим, овде нисмо имали ни ту једну плату. Време је пролазило а чекање коштало. Схватили смо да морамо да нешто предузмемо. Чули смо да се „Романса“ продаје са све ентеријером, па смо продали ауто, сакупили још мало пара и ушли у посао. И у дугове – признаје Снежа.
Каже да је кафић био Иванова идеја јер је он одувек волео да има нешто своје. – Предложио је да преузмемо локал који је већ био разрађен и ја сам подржала ту идеју. „Романсу“ смо прекрстили у „Рудареву романсу“ јер је ово рударски град, а можда нам баш због тог назива сада у локал свраћају и „ер-те-бе-овци“, углавном на по једну из треће смене. Њих сачекам ја јер сам овде само преподне, док је Иванова друга, вечерња смена. Ето, ипак се дружим ујутру са својим несуђеним колегама из РТБ-а – каже Снежа, али не крије да јој тај посао не причињава задовољство. – Формулу за успех још увек тражим, па се нешто мислим и да докторирам. Ако је то та алхемија, потребна за моју срећу у родном граду, хемичарка ће је смућкати к’о ову мока кафу – одлучна је плавокоса млада жена.
Кажу да је „Рударева романса“, стари-нови локал у главној борској улици, сада препорођен. Некадашњи гости „Романсе“ долазе и даље, а у кафић, откад га води млади брачни пар, свраћају и неки нови клинци. Столови су увек пуни, а Снежа је, како сама каже, веома задовољна тиме. Свесни су да су им гости разнородни, „од седам до 77 година“, па у понуди и то по врло пристојним ценама имају све врсте пића и топлих напитака. Од стомаклије до вискија и од турске до ирске кафе. Нису запоставили ни маркетинг јер локал има своју страницу на Фејсбуку где „фанове“ благовремено обавештавају о свим журкама које приређују викендом.
Снежа кува одличну кафу, у то смо се уверили. Како ли се тек сналази у струци?
