Директор истраживања канадске компаније Avala Resources у интервјуу за „Колектив“ открива:

Жагубица – златна жила куцавица

Трагајући за лежиштима злата на подручју између општина Бор и Жагубица, канадска фирма Avala Resources је на локалитету „Краку Пештер“ са 16 хиљада метара бушотина дошла до потпуно новог открића, а самим тим и надомак резултата који ће њена истраживања претворити у економски исплатив посао, каже Џастин ван дер Торн. – Велики потенцијали Тимочког магматског комплекса привлачни бројним инвеститорима. – Нова лежишта ће се све чешће тражити дубоко под земљом, а најновије откриће америчког Фреепорта, у близини борског аеродрома, доказ је да истраживање на великим дубинама даје добре резултате, тврди саговорник „Колектива“
БОР. – Након што је на истражном пољу „Bigar Hill“, на планини Црни врх у околини Жагубице, установила биланс резерви од 48 тона злата, канадска рударска компанија Avala Resources решила је да подробно испита подручје између општина Бор и Жагубица и проба да прецизно дефинише резерве „жутог блага“. Златна жила откривена на „Bigar Hill“, како су даља истраживања показала, није била усамљена, па су трагајући за лежиштима злата на још две локације – „Коркран“ и „Краку Пештер“ – убрзо дошли до потпуно новог открића које, како каже главни менаџер истраживања у овој компанији Џастин ван дер Торн, сматрају својим огромним успехом. Са 16 хиљада метара бушотина на локалитету „Краку Пештер“, компанија Avala Resources је надомак резултата који ће њихова истраживања претворити у економски исплатив пројекат.
–Добили смо пуно позитивних повратних информација од бројних инвеститора који су дошли да посете наше пројекте – каже у интервјуу за „Колектив“ Џастин ван дер Торн, упитан да ли су неке компаније показале интересовање за њихов рад и резултате истраживања. – Avala Resources је фирма која се ослања на инвеститоре који желе да финансирају истраживачке програме, па је за нас од виталног значаја то што можемо да им покажемо добре резултате, потенцијал за даља открића, као и позитивну климу која постоји овде у Србији. Управо то смо досад и постигли.
Међутим, додаје, није све дошло „преко ноћи“. Истраживања су радили фазно, само у овој години сакупили пет хиљада проба тла на новим истражним подручјима и избушили више од 150 хиљада метара. Целокупан посао коштао их је досад преко 15 милиона евра, с тим што ће, како каже, до краја године потрошити још најмање пет милиона евра.
Да ли је Avala Resources, због најновијих открића резерви злата, одустала од даље потраге за бакром по црновршким обронцима?

Не, наравно. Посао геолога истраживача јесте да открије нове минералне ресурсе. Да би то постигао, он мора бити фокусиран на области које имају највећи потенцијал за најбоље резултате. То је добро и за компанију, али и за локално становништво где радимо јер оно жели да се отвори нови рудник. Сада смо дошли до потпуно новог открића, открића које је огроман успех за било коју истраживачку групу. Иако је у том случају реч о златоносној жици, то не значи да је компанија одустала од даљег откривања бакра на овом подручју.

Какви су онда потенцијали Црног врха за експлоатацију бакра и злата?

Овај део источне Србије је од давнина познат као рударски крај и зато се скоро сваке године открије нешто ново. У том смислу, потенцијал Тимочког магматског комплекса је велики, па је то и разлог због кога смо у стању да привучемо инвестиције за наше истражне активности. Наравно, неће сва открића обавезно постати и рудници јер, прво, истраживања никада не трају кратко, а друго, постоји много аспеката који утичу на то да ли ће се рудник отворити или не.

Шта мислите о истраживањима која се обављају на великим дубинама, од преко два километра. Да ли су она исплатива?

Многа лежишта се налазе на самој површини, али су таква већином сва откривена. Стога ће се нова открића све чешће налазити дубоко под земљом. То, наравно, има своју цену јер дубину мора да прати садржај како би рудно тело било економски исплативо за експлоатацију. Дакле, ако је лежиште дубоко, оно мора да има богату руду. Ипак, одговор на ваше питање је потврдан јер је основни мотив за дубинска истраживања стална потреба модерног света да се снабдева металима.
Па, управо су резултати које је недавно представио амерички Фреепорт, а који су везани за истраживања у близини борског аеродрома, прави пример открића на великим дубинама. То је доказ да су таква открића могућа. Трошкови дубинске експлоатације су, наравно, високи јер лежишта на великим дубинама захтевају и дубоке истражне бушотине, али то само показује да улагање у истраживање даје стварне резултате, оне који могу да се претворе у нове и модерне руднике на овом подручју.

„Борска река“ је најдубље, али, по оцени многих стручњака, и најперспективније басенско лежиште. Шта Ви мислите о томе?

Ја, заправо, нисам у позицији да коментаришем “Борску реку“. Сви знамо да је то веома велико рудно тело и да је главни изазов на који начин извадити руду са те дубине. У том лежишту има много бакра и злата и у неком тренутку ће, сигуран сам, потражња за тим металима довести до потребе да се оно експлоатише.

На крају, да ли и у којој мери рачунате на сарадњу са РТБ-ом у случају да резултати ваших истраживања на Црном врху покажу да је отварање рудника злата у близни Жагубице исплатив посао?

Пре него што сагледамо ту могућност морамо најпре да одредимо како би будући рудник заправо функционисао. У том истражном процесу морамо да осмислимо прерађивачки део и то тако да он има пословни смисао, али и да водимо рачуна о томе да откријемо довољну количину метала. Све ово је део прелиминарне економске процене коју смо започели раније ове године и надамо се да ћемо је завршити у 2013. Тек онда ћемо бити у могућности да кажемо да ли ће и на који начин доћи до сарадње са РТБ-ом Бор.