Фабрика плавог камена бележи рекордну производњу
Квалитетом освајају страно тржиште
Борски бакар-сулфат, због све шире примене, успешно трасира пут до купаца у Турској, Енглеској, Чешкој, Мађарској, Пољској. – Вероватно је у питању квалитет, а не само цена, па га странци данас чешће купују и то за различите потребе, каже Снежана Станчић. – Више од 10 година у овој фабрици није произведено 125 тона плавог камена за месец дана, а у септембру и октобру нам је то пошло за руком, истиче с поносом. – До краја ове године планирана производња 1.100 тона биће сигурно премашена
ТИР. – У Фабрици плавог камена која послује у саставу Топионице и рафинације, и то као последња на тзв. линији бакра, крај ове пословне године чекају са осмехом на лицу. Имају се и чиме похвалити, а производња говори уместо њих. Више од 10 година овде није произведено 125 тона бакар-сулфата за месец дана, а у септембру и октобру им је то пошло за руком, истичу с поносом. Повећана производња поклопила се са актуелном ситуацијом на домаћем тржишту јер су се њене досадашње фирме-конкуренти, шабачка “Зорка” и крушевачка “Жупа”, угасиле.
–Нашим редовним домаћим купцима, београдском “Водоводу”, руднику “Рудник” из Горњег Милановца и осталим рудницима олова и цинка, прикључује се у последње време све више купаца из иностранства. Управо спремемо испоруку 86 тона за Турску, а досад смо плави камен извозили у Мађарску, Чешку, Енглеску и Пољску – каже руководилац РЈ “Регенерација” Снежана Станчић. Додаје да, поред одговарајуће цене, вероватно и квалитет производа утиче на одлуку странаца о избору добављача, мада признаје да је и све шира примена плавог камена утицала на раст тражње.
–Иако је основна примена бакар-сулфата у пољопривреди, где се користи као пестицид, фирма из Лондона га је, рецимо, употребљавала у малим концентрацијама за производњу сточне хране. Београђани га користе као алгицид за чишћење водоводних инсталација, а рудници олова и цинка га купују за флотирање руде – истиче Станчићева.
Пошто су прошле године произвели 1.010 тона плавог камена, ове су у “Регенерацији” зацртали производњу 1.100 тона. Кажу да ће је не само остварити, већ и премашити, с обзиром на то да су у првој декади новембра били на 982 тоне производа. – Прошле године је доста уложено у инвестиционо одржавање, па више немамо честе застоје у производњи. Замењени су агрегати, измењивачи топлоте и пумпе за рециркулацију, а резервоари су израђени од новог, пластичног материјала. У току је и изградња новог магацина за готов производ јер смо без старог остали када је почела да ради фабрика ФРП цеви. Погон за добијање плавог камена је, након свих ових захвата, сада модерна и профитабилна фабрика која своје постојање оправдава више него икада – вели Станчићева и подсећа да је изграђена још осамдестих година прошлог века, по пројекту који је подразумевао валоризацију бакра из отпадног електролита у златари и рафинацији.