Фудбалер „Партизана“ родом из Мајданпека сада у тиму Србија Зиђин Копер

Марко Голубовић: Мој стадион је сада рудник бакра

Као првотимац „Партизана“ и српски репрезентативац Марко је већ са 19 година тресао мреже прволигашких клубова, али је због неколико операција и озбиљне повреде колена морао да се опрости од фудбала. – Професионални фудбалер сада „игра“ у дресу Србија Зиђин Копер, брани боје рударске заставе и већ годину дана ради као точилац на бензинској пумпи у Руднику бакра Мајданпек

РБМ. – Марко Голубовић је од најранијег детињства показивао велики таленат за фудбал. Као десетогодишњак игром и спретношчу са лоптом, на свом првом државном првенству, заинтересовао је велике београдске клубове. У најбоље стрелце уписивао се већ тада, у пријатељским мечевима са вршњацима из Црвене Звезде и Партизана. Ипак, Марко је до четрнаесте године вредно тренирао у ФК „Мајданпек“, а много одрицања, рада и дисциплине утабало је пут младој фудбалској нади да након тога заигра за прослављени „Партизан“. Рођени Мајданпечанин је као првотимац „Партизана“ и српски репрезентативац представљао свој град у најлепшем светлу.

–Након основне школе напустио сам родитељски дом и због спортске каријере се преселио у Београд. У дресу црно-белих наступао сам као пионир, омладинац, па све до прве поставе, до које сам се „пробио“ са 19 година. Дебитовао сам на утакмици против „Новог Пазара“, а већ у другој утакмици затресао сам мрежу противничког клуба „Борац“ из Чачка. Најпоноснији сам био када су моје резултате повезивали са малим градом на истоку Србије и почецима у фудбалском клубу са рударском традицијом – прича Марко Голубовић.

Он каже да је са саиграчима из „Партизана“ освојио само један трофеј, јер су његови спортски успеси окончани због озбиљне повреде колена и неколико операција. Они који га познају тврде да не одустаје лако и да је велики оптимиста. Професионални фудбалер имао је храбрости да срећу окуша у рударској компанији. Дрес са бројем 80 и позицију крилног нападача у тиму заменио је радним оделом Србија Зиђин Копер, где дуже од годину дана ради као точилац на бензинској пумпи у РБМ.

–Живот ми се много променио. Мој стадион је сада рудник бакра, где ми уместо навијача скандирају тешки камиони и велике машине. Ниједног тренутка се нисам покајао што сам се вратио у Мајданпек. Због фудбалске каријере сам жртвовао време проведено са породицом, па сада имам прилику да то надокнадим. Овде сам међу својима, јер сам и у Зиђин дошао на препоруку старих пријатеља, а сада смо и колеге. Посао није тежак, али је одговорност за безбедно точење горива велика. На тимски рад сам навикао , па ми ништа не пада тешко – каже он.

После смене Маркове колеге радо од њега уче финте са лоптом, па дружење често организују на фудбалском терену. Оно што некадашњег фудбалера, а сада поносног рудара највише радује јесте то што послодавац спонзорише фудбалски клуб „Партизан“ на чијем је терену провео најлепше дане.