Годишња Скупштина Синдиката рудара Србије
„Свесни смо снаге нашег синдиката“
Љ. Миљковић: Оно чиме се дичимо је стално учешће у повећању производње, уз жељу да сачувамо и задржимо стандард и просек плата басенских радника од 70.000 динара. – Б. Спасковски: Морамо остати друштвено одговорна фирма, морамо помагати развој Бора, Мајданпека, села, стварања услова за бољи живот, али и водити рачуна о болеснима, добрим радницима, ђацима и студентима.
РТБ. – Водили смо велику борбу и циљ је постигнут – регистрован је Синдикат рудара Србије са седиштем у Бору са задатком да представља све запослене у рударској индустрији у Србији (преко 22.000). Други циљ је био зауставити одливање новца од чланарине по свим статутима репрезентативних синдиката. Отворили смо канцеларије у сва четири предузећа РТБ-а, а подршку нам дају и из рудника Леце у Медвеђи. Имамо преко 3.000 чланова. У ТИР-у и РББ-у учествовали смо у потписивању колективног уговора, а жестоко притискамо и директора РБМ-а да и он то учини. Послали смо 130 радника на рехабилитацију у Нишку и Сокобању. Обезбедили смо зимницу и огрев по 20-25 одсто нижим ценама од тржишних. Доказали смо репрезентативност у свим зависним басенским предузећима. Истовремено свакодневно обављамо радне задатке по решењима које имамо. Имали смо изузетну сарадњу са директорима и њиховим сарадницима у свим предузећима, као и са генералним директором РТБ-а. Оно чиме се дичимо је стално учешће у повећању производње, уз жељу да сачувамо и задржимо стандард и просек плата басенских радника од 70.000 динара.
Овако је Љубиша Миљковић, председник Синдиката рудара Србије са седиштем у Бору, у најкраћем, оценио активност ове интересне организације радника у 2013. на годишњој Скупштини одржаној 28. јануара. Делегати Скупштине су усвојили овај извештај, као и циљеве у овој години, допуне Статута Синдиката рудара Србије и поново изгласали поверење његовом председнику. Од најважнијих циљева у 2014., Миљковић је навео покретање и учествовање у свакодневној производњи, као и њено максимално повећање у зависности од тренутних услова (припремање рудних лежишта), очување онога што је стечено у 2013. (просек плата и стандард запослених у рударској индустрији).
– Зауставили смо одливање око 800.000 динара месечно из целог РТБ-а, што је за годину дана 9,6 милиона динара. Те паре које смо уштедели у 2013. усмерили смо као бесповратну помоћ људима за операције, најтеже болести и повреде на раду (два милиона). Посебно ме радује што смо 1,2 милиона дали за новорођенчад (20.000 динара за свако дете). Ту су и 800.000 динара за сахране наших и чланова њихових породица, што је све укупно укупно четири милиона динара. Разлику од 20-25 одсто за јефтинију зимницу (1,2 милиона) платио је синдикат. Организовали смо и три акције помоћи – за Тијану Огњеновић (100.000), Саву Ђокића (50.000) и за четири породице наших радника којима су изгореле куће (по 30.000 динара). Тренутно имамо обртна средства од 4,5 милиона динара. Испунили смо захтеве из погона за побољшање услова рада, и то све што је било реално (климе у контејнерима, фрижидери за храну возачима, бојлери у машинским радионицама) – навео је Миљковић бројке из финансијског извештаја овог синдиката за минулу годину који је, такође, усвојен на седници.
Као гост на овом скупу био је и Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, који је изразио пуну подршку Синдикату рудара Србије, и то из два разлога.
– Први је зато што сам човек са ставом истоветним од првог дана када сам био приправник до данас када имам каријеру успешног менаџера, а други – ја сам, ипак, из рударског фаха. Морам бити у политичким водама да би РТБ ишао напред и када год сам у политици имам на уму само РТБ, вас и обећање које сам дао када сам дошао овде. Ми имамо много мана у раду, али и много предности које други немају. Остварити лањски приход са оваквим девизним нето извозом од преко 300 милиона долара, а ове године ће бити 400 и више милиона, је фантастичан успех. Исто као и остварити добит за претходне четири године од 160 милиона долара. Притом уплатити у буџет 150 милиона долара, додати преко акциза за гориво још педесетак милиона, па десетак милиона за део ренти и још стотинак милиона од оних који су „везани“ за нас – рекао је Спасковски и додао:
– Када сам дошао 2008. године Јама је била потпуно затворена, она је, нажалост, и сада још у фази отварања или сагледавања, али она себе издржава. У време РТ „Т“ први пут у историји она је себе „носила“. И копови су били потпуно затворени. У међувремену, обезбедили смо опрему, али треба набавити још бољу, возила, камионе, булдозере за отварање „Церова 2“, као и у Мајданпеку транспортни систем 2, да би се разоткрио други ревир и кренуло у производњу осам милиона тона руде. Очекује нас ова година са 48.000 тона бакра у концентрату, следећа тражи 62.000- 63.000 тона, а 2016. 80.000 тона. Очекују нас велики послови, а највећи је еколошки пројекат – завршетак топионице и нове фабрике сумпорне киселине. Притом морамо остати друштвено одговорна фирма, морамо помагати развој Бора, Мајданпека, села, стварања услова за бољи живот, али и водити рачуна о болеснима, добрим радницима, ђацима и студентима.
1 Comment
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Koji razvoj Majdanpeka? To pricajte nekom drugom, gradjani Majdanpeka su videli tri ofarbane zgrade jer to razvoj Majdanpeka?