ИН МЕМОРИАМ Драган Маринковић (1952-2024)

У четвртак, 22. августа, напустио нас је дипломирани инжењер машинстава, дугогодишњи директор пројекта нове топионице и фабрике сумпорне киселине Рударско-топионичарског басена Бор Драган Маринковић.  Окрутном игром судбине, изненада, без најаве, како то и бива када одлазе најбољи, у 72. години заустављен је још један богати живот.

Предат послу за који се школовао на факултету у Нишу, никада није показивао умор. Свакога дана долазио је у топионицу са онолико снова колико људи немају ни за цео живот. У његовом срцу је било толико жеља и љубави да оно ни само није могло да га испрати. Убило га је.

У ТИР је дошао далеке 1971. године као млад инжењер машинства. Први задатак био му је одржавање металуршких агрегата и уређаја. Убрзо су му поверени послови машинског одржавања котлова и пламене пећи, али и организација оперативе и припреме одржавања. Након тога именован је за руководиоца машинског одржавања у ТИР-у. 

Због богатог знања и посвећености професији коју је волео поверен му је историјски подухват изградње и реконструкције топионице. У заслужену пензију, као директор пројекта нове топионице, отишао је крајем 2014. године, али је као врстан стручњак наставио да ради и био ангажован на свим значајним пројектима у РТБ-у Бор, а касније и у Србија Зиђин Копер, где је дао немерљив допринос развоју модерне металургије.

За свој рад и резултате добио је бројна признања, одликовања и похвале, међу којима је и награда „Инжењер Шистек“, а посебно је био срећан због поштовања које је уживао и које су му у свакој прилици указивали суграђани и колеге.

Његов одлазак доноси велику празнину, пре свега у његов гостопримством украшени дом, али и у град бакра и све борске металуршке погоне. Његова породица наставља живот ускраћена за велику Драганову топлину, нежност, храбрење и узор.

Драган Маринковић, сахрањен је 23. августа на Новом гробљу у Бору.