Кривељани о новом Просторном плану њихове катастарске општине

„Мали устав“ за „Велики Кривељ“

Свесни велике важности Просторног плана посебне намене за садашњост и будућност села, Кривељани на збору истакли да је неопходно кориговати предложену зону утицаја рударских радова, а потом и начин вредновања њихове имовине и стечених права. – Б. Спасковски: РББ је склопио уговор вредан 200 хиљада евра о инсталирању пет мерних станица на подручју Кривеља са задатком да се испрате све сеизмичке промене које се дешавају услед рударења. – Нови Просторни план се ради да би се заштитио јавни интерес државе, али не на уштрб личних интереса. Документ је још увек у процедури и заједно ћемо га дефинисати, рекао представник Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
КРИВЕЉ. – Просторни план подручја посебне намене за катастарску општину Кривељ био је тема која је, на данашњем збору месне заједнице, окупила све директне и индиректне учеснике у изради овог документа. Ставове о документу у припреми, пред Саветом кривељске месне заједнице и више од 300 мештана, изнели су представници ресорних министарстава (рударства, финансија и грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре), Рударско-топионичарског басена Бор и локалне самоуправе.
На збору се, поред осталог, чуло да нема угроженијег места у Србији од Кривеља – села које је са свих страна „опасано“ рудницима, каменоломом, јаловиштем и депонијама – те да, зато, Просторни план подручја посебне намене за Кривељ, документ којим треба да се дефинише будућност овог села, за мештане представља „мали устав и јеванђеље“.
–Нови Просторни план није донет, он је тек у процедури и овде смо да га заједно дефинишемо. Овај документ се ради да би се заштитио јавни интерес државе, али не на уштрб личних интереса. Законски оквири су се много пута мењали од ’93., а тада је последњи плански документ донет и последња измена била је 2014. године. Све прописане процедуре морају да се испоштују, али се и сваки реалан интерес може уградити у документ. Зато је веома важно што данас постоји могућност јавног увида и јавне расправе о њему, што, како сами кажете, раније није било могуће – рекао је помоћник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре задужен за просторно планирање Ђорђе Милић.
Свесни велике важности Просторног плана посебне намене за садашњост и будућност овог села, Кривељани су истакли да је за живот и опстанак у Кривељу неопходно најпре кориговати предложену зону утицаја рударских радова, а потом и начин вредновања њихове имовине и стечених права.
–Хвала Богу те смо дочекали најпозитивнију ствар која се десила у последњих 100 година, а то је нова топионица. Данас бар немамо загађење ваздуха, али остаје зона утицаја рударских радова, пре свега минирања, на објекте у селу. Овако како је одређена, за нас је потпуно неприхватљива и мора се кориговати – рекао је председавајући збора Драгослав Николић.
Генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски поручио је да се у то и сам уверио, обилазећи домаћинства у Кривељу, те да Институт за архитектуру и урбанизам „подлоге“ за зону утицаја мора поново да уради.
–Рудници бакра Бор склопили су уговор вредан 200 хиљада евра о инсталирању пет мерних станица на подручју Кривеља, са задатком да испрате све сеизмичке промене које се дешавају услед рударења. Мерне станице ће бити постављене у року 45 дана и на основу њиховог мониторинга и онлајн мерења исправиће се сви параметри у Просторном плану који треба да буду кориговани – рекао је Спасковски.
Истичући да сматра овај сусрет првим кораком ка решавању питања од велике важности и за РТБ, али и за мештане Кривеља, генерални директор подвукао је да је компанија досад издвојила 511 милиона динара за исплату старих обавеза према селу и мештанима.
–Постоје обавезе, постоји одговорност, али постоји и озбиљност у приступу. Такође, мора да постоји и обострано разумевање и поверење да ће, све што се договоримо, бити и остварено – рекао је Спасковски.