Мониторинг утицаја минирања на људе и град Мајданпек

Мере заштите од минирања

Ширењем површинског копа и радовима на „Јужном ревиру“ минирање приближено јужном делу града. – Након десетак мерења у року од месец дана биће обезбеђени подаци за израду елабората који ће одредити даље кораке у заштити објеката у Мајданпеку
РБМ. – Откако су отворена радилишта на „Јужном ревиру“ Рудника бакра Мајданпек, у граду наслоњеном на границе рудника готово свакодневна минирања све више се и чују и осећају. Тражење ефикасних мера за ограничавање негативног утицаја и усавршавање технологије минирања током проширења површинског копа према граду определили су менаџмент Рудника бакра Мајданпек за увођење мониторинга утицаја минирања на људе и објекте у граду. Реч је о пројекту чија је реализација почела крајем септембра са циљем да се смање негативни утицаји и спроведу посебне мере заштите.
–Развој рударских радова и проширење површинског копа према северу приближавају места минирања стамбеним и грађевинским објектима на подручју дела града ка северном ободу површинског копа „Јужни ревир“ – каже директор РБМ-а Бранислав Томић. Он наводи да ће РБМ, као друштвено одговорно предузеће, најпре обавити детаљну анализу утицаја свих фактора од којих зависи интензитет сеизмичких потреса и ваздушних ударних таласа, као и опасности од разлетања комада стена. – На основу тога дефинисаћемо мере које ћемо спроводити ради ограничавања штетних и спречавања опасних последица минирања.
Утицај минирања на људе и објекте у граду, према пројекту чија је реализација почела, прати се прецизним и поузданим системом мониторинга сеизмичких потреса, евентуалних промена на објектима и климатским параметрима. Да би то било обављено квалитетно, инсталирана је одговарајућа мерна и пратећа опрема са софтверима на одређеним местима у кругу РБМ-а, али и код аутобуске станице, цркве, стамбених зграда у Рударској и Шашкој улици.
–Покушаћемо да утврдимо законитости по којима осцилује тло и онда израчунамо колико се експлозива сме стављати у бушотине и на којим растојањима да не бисмо угрозили копу најближе објекте – каже професор др Лазар Кричак са Рударско-геолошког факултета у Београду. – Потреси и минирања се могу контролисати. Зато је Рудник набавио бушилице са мањим пречником, па у бушотине стаје мања количина експлозива и онда су, наравно, и потреси мањи. Ми смо ту да одредимо које су то количине које неће угрозити ни објекте, ни становништво. Растојања јесу мања него што је уобичајено и било би лакше да је насеље удаљено пет километара, а не 500 метара од радилишта, али проблем је могуће решити.
Након десетак мерења у року од месец дана биће обезбеђени подаци за израду елабората који ће одредити даље кораке у овој области. Са посебном пажњом пратиће се мерења крај Цркве Светих Петра и Павла. Као верски објекат, али и значајан културно-историјски споменик, по правилницима по којима се установљава дозвољени ниво померања, она има најмање дозвољене вредности до којих сме да се помера. – Дозвољене брзине померања су за цркву три до пет милиметара у секунди у зависности од фреквенције, градње и других околности, тако да када потресе прилагодимо цркви, онда ће и околни објекти бити безбедни, јер они могу да трпе веће потресе – објашњава проф. др Лазар Кричак. – Претпостављам да ће неки стационарни уређај за мерење бити постављен баш ту, па ће ситуација моћи да се прати.